Drugi svetki rat je za glumicu Belu Rohel Frajnd, koja je tek sedamdesetih uzela umetničko ime Rahela Ferari, trajao čitavu večnost. Kao Jevrejka bila je stalno na meti Gestapoa i Specijalne policije. Posle mnogo muka uspela je da se prebaci iz rodnog Zemuna u Beograd, na čijim se periferijama krila po udžericama i tavanima.
Jedne noći na vrata neugledne kućice u Žarkovu u kojoj je tada živela zakucali su agenti Gestapoa. U pitanju je bila planska racija. Kako je njihov dolazak bio potpuno neočekivana, Rahaela se u trenutku ukočila od straha. Njena inteligencija progonjene žrtve blokirala je prvi put. Trebalo joj je minut-dva da dođe k sebi. Kad se pribrala prišla je ogledalu da namesti frizuru. U odrazu je videla nepoznatu ženu. Njena tamno smeđa gusta kosa postala je bela. Osedela je potpuno.
Shvativši da ne može pobeći, otvorila je vrata gestapovcima. A onda se desilo čudo. U zagrljaj joj je poletela komšinica Smiljka.
“Ružo, kaži dragička, dobila si poziv iz pozorišta u Pančevu. Primili su te”.
Rahaela, koja se u Žarkovu predstavljala kao Ruža iz Vojvodine, brzo je shvatila Smiljkinu igru. U opštem metežu agenti zaboravljaju da je legitimišu. Sutradan je napustila Žarkovo i otišla na jedan tavan na Cvetkovoj pijaci gde je dočekala oslobođenje 1944.
Jedino je ona preživela Drugi svetski rat u njenoj porodici.
(Nadlanu)