Tu presudu je doneo Apelacioni sud u Beogradu, preinačivši prvostepenu kojom je dobio šest meseci više iza rešetaka. Takođe, preinačena je presuda Siniši Stojčiću i on je zbog organizovanja šverca cigareta osuđen na četiri i po godine zatvora.
Protiv Stojčića je ranije u dva navrata zbog zastarelosti krivičnog gonjenja Specijalni sud obijao optužbu, ali je Apelacioni sud zauzeo drugačiji stav i osudio ga na zatvorsku kaznu.
S obzirom da je u odnosu na Stojčića, presuda preinačena posle glavnog pretresa, ona nije još pravosnažna i
Stojčić ima pravo da uloži žalbu trećestepenom veću Apelacionog suda.
Stojčić je brat ubijenog generala srpske policije i načelnika javne bezbednosti Radovana Stojičića Badže koji se u optužnici pominje kao jedan od organizatora grupe i da je zloupotrebnom službenog položaja sprečavao da bude otkriven šverc duvana.
Međutim, protiv njega postupak nije vođen jer je ubijen 11. aprila 1997. godine u restoranu "Mama mia" u Beogradu, više godina pre pokretanja istrage u ovom slučaju, a njegovo ubistvo do danas nije rasvetljeno.
Osim Stojčiću, oslobađajuća presuda preinačena je i Dejanu Milenoviću, pa je osuđen na dve i po godine zatvora i takođe ima pravo da se žali, navedeno je na sajtu Apelacionog suda.
Presudom je od Stojčića i Milenkovića oduzeta protiv pravna imovinska korist pa su obavezani da u budžet Republike Srbije uplate iznos od 9.894.195,34 dinara zajedno sa zakonskom zateznom kamatom.
Kazna je za šest meseci smanjena i Kertesovom bivšem savetniku Petru Milenkoviću pa je pravosnažno osuđen na dve godine i dva meseca.
Zdravko Hristov je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora od dve godine, a bivši pripadnik ekipe vanrednih mera kontrole Carine Nebojša Nikolić na 20 meseci zatvora.
Nenad Živanović je pravosnažno oslobođen optužbi zbog nedostatka dokaza da je izvršio krivično delo, a tom odlukom je preinačena prvostepena presuda kojom je optužba protiv njega bila odbijena zbog zastarelosti.
Prilikom donošenja odluke o kani za Kertesa, Milenkovića, Hristova i Nikolića, Apelacioni sud je imao u vidu protek vremena od izvršenja krivičnih dela, istovremeno ceneći i činjenicu da se radi o izuzetno složenom krivičnom postupku, navodi se u obrazloženju odluke.
Prilikom odmeravanja kazni, Apelacioni sud je "posebno imao u vidu jačinu povrede zaštićenog dobra, odnosno visinu protivpravne imovinske koristi koju su pribavili Stojčić i Milenović, koja istovremeno predstavlja iznos štete po budžet SRJ.
U odnosu na Kertesa, kao direktora Savezne uprave carina i ostale zaposlene u Carini, sud je kako navodi, posebno cenio činjenicu da su krivična dela izvršili omogućavajući ostalima da ostvare znatnu protivpravnu imovinsku korist ne samo u vidu izbegavanja plaćanja javnih dažbina, već i mogućnosti nelegalne prodaje cigareta na teritoriju SRJ.
Optužnica tereti braću Stojičić da su organizovali kriminalnu grupu koja je od 1996. do 1998. godine preko Sinišinog preduzeća "R 5 kompani" iz Niša uvozila cigarete uz pomoć zaposlenih u Carini, koji su im omogućavali da robu uvezu bez carinskog evidentiranja.
Pomoć je pristizala i od policijskih čelnika, koje je kako se navodi u optužnici, organizovao Radovan Stojičić, tadašnji general srpske policije i načelnik javne bezbednosti, a njihov zadatak je bio da sprečavaju bilo kakvu kontrolu poslovanja preduzeća njegovog brata.
Cigarete su, prema optužnici, lažno deklarisane kao toalet papir, kako bi bile unete u zemlju.
Krijumčarenje se, prema onome što je poznato, odvijalo preko graničnog prelaza Vrška čuka, a završavale su u privatnim magacinima Stojčićeve firme. Odatle su rasturane po gradovima Srbije, uglavnom za uličnu prodaju.