"Rezolucije EP privlače široku pažnju medija i javnosti i moraju, što je više moguće, izbegavati utisak da su pristrasne i navijačke za jednu stranu", navodi se u pismu koje je šef Misije Srbije pri Evropskoj uniji, ambasador Duško Lopandić, uputio Spoljnopolitickom odboru EP.
U diplomatskoj poruci Srbije čelnicima i poslanicima tog odbora EP se skreće pažnja na to da u dokumentu koji je podnesen uopšte nema pomena činjenice da su vlasti u Prištini jednostrano, kršeći dijalog s Beogradom i sadržinu Briselskog sporazuma, prenele u nadležnost Ustavnog suda Kosova ocenu ustavnosti sporazuma o Zajednici srpskih opština.
Takođe se upozorava da se uopšte ne spominje sudbina, niti od vlasti u Prištini traži da obezbede povratak preko 200.000 s Kosova izbeglih, privremeno raseljenih Srba.
Ambasador Srbije pri EU ukazuje i na to da se u jednom pasusu nacrta rezolucije, štaviše, "izražava žaljenje zbog odbacivanja molbe Kosova za članstvo u UNESCO zbog", kako se to navodi u pripremnom dokumentu EP, "aktivnog protivljenja Srbije".
Poslanica Lunaček se veoma usprotivila odluci UNESCO-a da odbaci molbu Prištine, ocenivši da bi time, naprotiv, bila bolje zaštićena srpska verska i kulturna baština, a u poruci medijima je tada pored ostalog iznela tvrdnju da je reč o “četiri manastira hrišćansko-pravoslavne manjine na Kosovu".
Ona u nacrtu rezolucije to ipak ovako spominje: "Pohvalno je što je više objekata srpske verske i kulturne baštine, nažalost razorenih 2004, obnovljeno novcem poreskih obveznika Kosova".
Lopandić je predočio da je s tim u vezi “čvrst stav Srbije da ne priznaje jednostrano proglašenu ‘nezavisnost Kosova’, što nije priznala ni većina u međunarodnoj zajednici, uključujući pet država članica EU”.
On je podsetio na pogrom koji su kosovski Albanci izvršili nad Srbima i njihovim svetinjama i istorijskim objektima 2004. godine, uništivši pored ostalog 35 crkava i manastira.
U retkom obraćanju vlasti Srbije Evropskom parlamentu zvanični Beograd, posredstvom Misije pri EU, takođe stavlja do znanja da je neosnovan ponuđeni stav u nacrtu rezolucije da "EP žali zbog toga što je načelnik generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, optužen za ratne zločine, pozvan od Kfora u Prištinu".
"Kfor je", naglašava u pismu poslanicima EP ambasador Srbije, "legitimna vlast zadužena za red na prostoru koji je Kosovo i Metohija na temelju rezolucije 1244 SBUN, kao i bitnih sporazuma".
"A kad je reč o navodnim ‘optužbama protiv generala Dikovića’, želim da vas obavestim da general Diković nije ‘optužen za ratne zločine’, kako se to kaže u nacrtu vaše rezolucije, od strane bilo koje nacionalne ili značajne međunarodne pravosudne vlasti”, podvlači ambasador Lopandić.
I dodaje da je “nadležni tužilac za ratne zločine u Srbiji svojevremeno saopštio da nema osnova za to da se on (general Diković) sumnjiči za krivičnu odgovornost…a general Diković je podneo i privatne tužbe protiv predstavnika nevladinih organizacija koje su ga optuživale”.
U tekstu koji je SPO EP podnela potpredsednica Lunaček se tvrdi da je Kfor morao da traži saglasnost vlasti u Prištini da pozove na sastanak generala Dikovića i "poziva Kfor da deluje zajedno s vlastima Kosova kako bi se izbegli potezi koji mogu vređati sećanja na žrtve…i štetiti dijalogu Beograd-Priština".
Šef Misije Srbije pri EU posebno skreće pažnju na činjenicu da "odluka Prištine da, nažalost samo dan pošto je Evropska unija objavila godišnji izveštaj (o proširenju), Priština suspenduje sporazum o načelima za ustanovljenje Zajednice srpskih opština, predstavlja nezabeležen slučaj sporazuma utanačenih uz angažovanje EU i šalje očiglednu lošu poruku svima-srpskoj zajednici, Evropskoj uniji i celoj međunarodnoj zajednici".
Ambasador Srbije pri EU ističe u pismu “snažno uverenje da Evropski parlament, kroz svoju rezoluciju, mora poslati jasan i nedvosmislen poziv vlastima u Prištini da u potpunosti sprovedu sklopljene sporazume, a što je, nažalost, izostalo u podnesenom nacrtu”.
U nacrtu koji je pripremila poslanica Lunaček se bez ikakvog komentara ili ocene samo kaže da “EP prima na znanje odluku Ustavnog suda (Kosova) o privremenoj meri obustavljanja primene bilo kojeg zakonskog akta za Udruženje srpskih opština”.
Ambasador Lopandić takođe navodi da je “s iznenađenjem ustanovio da u nacrtu rezolucije nijedne reči nema o zaštiti prava srpskog življa na Kosovu i Metohiji, niti se od kosovskih vlasti traži da obezbede održiv povratak preko 200.000 interno raseljenih lica koja se i dalje nalaze unutar teritorije Srbije”.
"Želim da vas obavestim", dodaje Lopandić, "da se za proteklih 16 godina vratilo (na Kosovo i Metohiju) samo 12.000 interno raseljenih lica, kako to pokazuju podaci Visokog komesarijata za izbeglice UN".
Ulrike Lunaček u nacrtu rezolucije predlaže, mada ne spominje izričitio ni Srbe na Kosovu, niti srpske izbeglice, da "EP primi na znanje da su nužni dalji napori za zaštitu prava svih manjina na Kosovu, uključujući Rome, Aškalije i Egipćane".