Takođe je naveo da očekuje da će poglavlje 23, u skladu sa najavama iz Brisela, biti otvoreno u prvoj polovini 2016. godine.
“Ono što je u ovom trenutnu najvažnije jeste da Srbija otvara poglavlja. Nešto što je izgledalo nedostižno i nereano od sutra već postaje realnost", rekao je Selaković novinarima na Kopaoniku.
Prema njegovim rečima, za prepoznatljivost Srbije kao države u kojoj se vladavina prava gradi na postojaniji, kvalitetniji i bolji nčin, u kojoj postoji pravna sigurnost kapitala, koji se u nju ulaže i u kojoj postoji dobra investicina klima, to je izuzetan signal za svakoga ko želi u nju da investira i da u njoj posluje.
Kada je reč o poglavlju 23, Selaković očekuje da će najkompleksniji deo tog pregovaračkog poglavlja biti korpus prava nacionalnih manjina.
On je ukazao da iako su pravosuđe i borba protiv korupcije kompleksna i važna podpoglavlja u okviru 23-jke, "stvari će najsporije ići kod osnovnih prava, naročito kod korpusa manjinskih prava, ali nikako na ušterb kvaliteta".
Kada je reč o pravosuđu, ministar je rekao da nas u okviru pregovora za poglavlje 23 očekuju ustavne promene u delu koji reguliše sudsku vlast i javno tužilaštvo, kao i da će se one kretati u pravcu jačanja sudske nezavisnosti.
Selaković je ukazao da je promena ustava planirana, prema Akcionom planu za poglavlje 23, za poslednji kvartal 2017 godine.
Upitan da li će Srbija uspeti da promeni Ustav u tom roku, Selaković je ukazao da je država tu obavezu preuzela i da će, ukoliko obavezu ne ispuni, doći do zastoja u pregovorima sa EU.
"Mi smo propisali rokove akcionim planom i zacrtali cilj koji mora da bude ostvaren. Ako on ne bude ostvaren u predviđenom roku nama zastaju progovori u tom jednom od najvažnijih poglavlja", rekao je Selaković i istakao da bez promene Ustava nećemo moći da zatvorimo pregovore sa EU.
Prema njegovim rečima, promena Ustava je nasloženiji i najkomplikovaniji posao u okviru pregovora za poglavlje 23.
"Naš ustav poznaje neka sebi svojstvena rešenja. Ono što je za nas najkomplikovijie u startu jesto što je oblast pravosuđa jedna od najrazličitije uređenih oblasti u svim državama članicama EU. Od 28 država članica vi imate preko 20 rešenja", ukazao je on.
Zbog tog, kako je naveo, Srbija mora da se u tom delu oslanja najviše na iskustva susednih zemalja koje su prolazile kroz ove faze pregovora sa EU i da vidi koja su njihova pozitivna i negativna iskustva, a najnovija iskustva ima Crna Gora.
Kada je u pitanju borba protiv korupcije, Selaković je rekao da se radi na donošenju izmena Krivičnog zakonika, najviše u oblasti krivičnih dela protiv privrede.
Takođe se radi na donošenju Zakona o organizaciji nadležnosti organa u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i na postavljanju efikasnijeg krivičnog postupka koji će u razumnijem periodu donositi pravosnažne sudske odluke, kako osuđujuće tako i oslobađajuće, a isto tako i kvalitetnije optužnice.
"Ono što nam je najviše zamerano u izveštajima o napretku, kada su u pitanju koruptivna krivična dela iz oblasti finansijskog i privrednog kriminala je da naše pravosđe već duži niz godina ne iznedruje pravosnažne osuđujuće sudske presude", rekao je ministar.
To je, kako je naveo, bio razlog za uazak u reviziju krivičnog zakonodavstva, jer se Srbiji zameralo da ima široko postavljena krivična dela u ovoj oblasti i da je potrebno da ih jasno, striktnije i detaljnije definiše kako bi borba protiv organizovanog krimiala i naročito korupcije bila uspešnija.