SNAJPERISTA DEKI: Prema neprijatelju ne osećam grižu savesti, ko puca po civilima nije čovek
Berić u svom intervjuu kaže da ne oseća ni mrvicu griže savesti prema neprijatelju koje je skinuo, jer po njemu neko ko može da puca po civilima, i nenaoružanim vojnicima, ne možeš ga smatrati za čoveka.
U nastavku priče kaže da rat u Novorusiji nikada nije ni prestajao i da je bio samo samnjenog intenziteta i ograničen na određene reone, uglavnom oko velikih gradova, Donjecka, Gorlovke i Luganska, ali da je posle posete Bajdena Ukrajinci spremaju da osvoje Donbas ili što je potpuno van svake pameti, da krenu na Krim, kao i da su sakupili sasvim solidnu vojnu silu, u smislu tehnike i ljudi na tom pravcu.
- Njima je sada od suštinske važnosti da zauzmu Donbas, inače ima da se smrznu ove zime. Donbas je dostavljao Ukrajini ugalj preko Rusije, a Rusija dobijala za Krim struju. Prosto, Ukrajinci više ne dobijaju ugalj, gas su im Rusi zavrnuli zato što neće da ga plate, Evropa i Amerika su odustali od toga da daju garancije za Ukrajinu, jedini izbor im je ugalj sa Donbasa. Tako da očekujemo sa prvim mrazevima ozbiljnije nastupanje. I sad biju žestoko, ali ne kreću napred, kaže Berić u intervjuu za Oslobođenje.
On kaže da se jedan broj srpskih dobrovoljaca koji je napustio Novorusiju vratio u Srbiju i svi su završili u policiji, nekoliko je otišlo do Rusije da se odmore, neki će probati da pronađu posao, a uglavnom se oni posle odmora vrate.
- O brojkama ne mogu da govorim, ali s obzirom da Srbi znaju da ih čeka problem sa vlastima, ima ih mnogo koji su se osmelili doći, a s druge strane malo koliko se busamo u grudi. Međutim jedno je važno, a to je da se ovde cene svi Srbi koji se tu nalaze, kao borci i kao dobro organizovani, disciplinovani vojnici. Tako da vi u Srbiji a i svi naši Srbi u svetu možete se ponositi , i biti uvereni da vas neće obrukati. Ko to pokuš , proćiće kao neki koji su proterani, ističe Berić.
Na pitanje koliko često izvodi snajperske misije, Berić kaže da je to teško reći, jer izviđačko diverzantske grupe rade po potrebi.
- Nekad se desi da se ima slobodno po dve nedelje, dešavalo se kad smo sedeli bukvalno dva meseca, ležali, kupali se na reci. Pravili su provokacije, ali nisu pokušali da zađu na našu teritoriju. Tako da je bilo vremena za odmor. Sad uglavnom vreme između akcija koristimo za obuku novih momaka, ispričao je Berić za Oslobođenje.
Na pitanje kakve zadatke sada obavlja u Novorusiji Berić kaže:
- Trenutno sam zamenik komandanta bataljona. Mnogo obaveza i velika odgovornost, no kada zatreba, a treba, često idem sa momcima na zadatke. Prvo što se osećaju mnogo sigurnije kad je neko iskusni pored njih, a drugo meni je mnogo lakše kad sam sa njima, mnogo lakše nego da sedim u kancelariji i mislim kako im je tamo.
Tako da sam, aj` da kažemo, običan vojnik na poziciji i zamenik komandanta bataljona u štabu, kaže on.
Na pitanje novinara da li su istinite priče da su neki od dobrovoljaca iz Novorusije otišli u Siriju Berić kaže da je jedan deo boraca otišao, kao i da su gubici veliki.
- Čisto sumnjam da će se bilo ko vratiti za tri meseca koliko traje ugovor. Neki naši momci su hteli da idu, ali sam ih odgovorio i sada su i oni srećni što nisu otišli. Ti teroristi se nalaze tamo dve godine, znaju svaku kuću, svaku rupu, svaki budžak i treba ih isterati odatle. Za dobro uigrane ekipe to nije problem, međutim da bi nekoliko grupa koje čiste teren bile funkcionalne moraju da budu na vezi, moraju svi da govore istim jezikom, to je jedan od osnovnih razloga što su gubici u Siriji toliki. To nije naš rat, nismo ni verom ni bilo kako svezani sa Sirijom. Ima tamo pravoslavaca, ali malo. Moje mišljenje je da treba normalani muslimanski svet da se suprotstvai tom zlu jer oni svojim delovanjem tamo prave nevolje Muslimanima u celom svetu, svi su obeleženi, kaže Berić.
( Oslobođenje)
Kad mrtvi progovore
Berić je nedavno objavio knjigu „Kad mrtvi progovore“.
- Ja sam pisao taj roman iz duše, lično je mene bolelo to što se dešavalo i što se sada dešava sa Srbijom. Knjiga je deo istorije koju ne treba da zaboravimo, internet je sad opšte prisutan i malo ko čita ali pisana reč je nešto najvrednije i najduže traje, kaže Berić.
On je dodao i da piše novu knjigu i da baš nemamnogo vremena, a opisuje njegov put od Sočija, preko Sevastopolja do današnjeg dana.
Humanitarna situacija bolja nego prošle godine
- Što se tiče humanitarne situacije, u odnosu na prošlu godinu je više nego dobra. Rusija je mnogo pomogla sa humanitarkama, ima problema ali ih je malo . Ovde je sad blagostanje u odnosu na to kako je bilo kod nas. Govorim o civilnom sektoru, u vojsci je malo teže jer uglavnom sve ide civilima, postoje nedostaci tople odeće, zimskih čizama, ali se snalazimo nekako. Uglavnom donacijama od Rusa. Takođe veliki su problemi sa lekovima , međutim moj bataljon je u potpunosti obezbeđen, analizira Berić hunaitarnu situaciju u Novorusiji.