Sporazumom je ustanovljena podela na dva entiteta i to 51 posto teritorije koja pripada Federaciji BiH i 49 posto Republici Srpskoj. Dogovoreno je i formiranje Brčko distrikta. Dogovoreno je i regulisanje međusobnih odnosa prema Povelji UN-a, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OSCE-a. Ceo sporazum sastoji se od 11 aneksa, a aneks četiri je ujedno i Ustav BiH.
Karl Bilt, švedski diplomata i bivši visoki predstavnik u BiH, povodom 20. godina od potpisivanja Dejtona, rekao je da je u tom momentu to bio jedini mogući sporazum.
"Mislim da ovo svakako nije herojska priča međunarodne zajednice koja godinama nije radila šta treba da bi na kraju postigli sporazum koji je bio jedini mogući", rekao je Bilt u intervju za "Göteborgs-Posten".
On se prisetio i maratonskih pregovora u bazi "Wright Patterson" u Ohaju, kada je američka strana verovala da su upravo američki vazdušni napadi bili ti koji su prisilili sve zaraćene strane da sednu za sto, međutim, kako kaže, to je bio mit.
"To bombardovanje je imalo ograničenu vojnu vrednost. Mi, Evropljani u Dejtonu smo bili fokusirani na ustavnu konstrukciju koja bi odgovarala budnućnosti BiH", rekao je Bilt.
Govoreći o današnjoj situaciji, Bilt je rekao da su politika i političari u BiH i dalje podeljeni po etničkim linijama i da je centralna vlast slaba.
"Političari u BiH trebaju da sednu zajedno i preuzmu odgovornost za razvoj budućnosti, a ne da čekaju rešenja koja će formulisati međunarodni akteri", rekao je Bilt.
Švedski diplomata smatra da je Dejtonski sporazum rešio milione imovinskih sporova, a da su mnoge izbeglice dobile mogućnost da se vrate u svoje domove.
(klix.ba/depo.ba)