Sveti Prorok Naum jedan je od 12 malih proroka Svetog pisma. Njegova knjiga, po njemu nazvana Knjiga proroka Nauma. Opisao je kraj asirskog carstva, i njegov glavni grad, Ninivu, u živom poetskom stilu.
Malo se zna o ličnom životu proroka Nauma. Njegova dela uzimaju se kao proročanstvo ili kao istorija. Pretpotstavlja se da su njegovi spisi zapisani oko 615. p.n.e, neposredno pred pad Asirije.
Rodom je iz plemena Simeonova, iz mesta Elkesema od one strane Jordana. Živeo je sedam stotina godina pre Hrista. Na dve stotine godina posle proroka Jone prorekao je propast Ninive.
Od propovedi Jonine Ninevićani behu se pokajali, zbog čega ih Bog poštedi i ne pogubi. No vremenom oni zaboraviše milost Božju i ponovo se pokvariše.
Prorok Naum proriče im propast. Pa kako ne bi pokajanja, ne bi ni poštede. Od zemljotresa, poplave i ognja propade sav grad, tako da mu se više ni mesto ne raspoznavaše.
Sveti Naum požive četrdeset pet godina i upokoji se u Gospodu ostaviv malu knjigu svojih istinitih proročanstava.
Sveti Filaret Milostivi
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju i Svetog Filareta Milostivog, poreklom iz sela Amnije u Paflagoniji.
U početku bi Filaret čovek vrlo imućan, no deleći mnogo milostinju siromasima, obništa veoma. Ali, on se ne ustraši siromaštine, nego s nadom u Boga, koji je rekao: "Blaženi milostivi, jer će biti pomilovani," (Mt 5, 7) produži dela milosrđa ne obzirući se na negodovanja žene svoje i dece. Dok je jednom orao, dođe mu čovek i požali se, da mu je crkao vo u jarmu, te ne može s jednim volom da ore.
On ispreže jednog svog vola i dade mu. Dade i poslednjeg svog konja nekome, ko bi pozvat da ide s konjem u rat. Dade i tele od poslednje krave, pa kad opazi da krava riče za razdvojenim teletom, a tele za kravom, dovika čoveka, pa mu uz tele dade i kravu.
I osta prestareli Filaret bez hrane u praznoj kući. No on se Bogu moljaše i u Boga uzdaše. I Bog ne ostavi pravednika, da bude posramljen u nadi svojoj. U to vreme carovaše Irina sa mladim sinom Konstantinom. Po tadašnjem običaju posla carica ljude, da traže po celom carstvu najbolju i najugledniju devojku, kojom bi oženila sina cara.
Promislom Božjim ti ljudi padoše na konak u kuću Filaretovu, videše njegovu unuku Mariju, ćerku njegove ćerke Ipatije, prekrasnu i krotku unuku Mariju, i odvedoše je u Carigrad. Caru se dopadne devojka i on se venča s njom, a Filareta i svu njegovu porodicu preseli u prestonicu i dade mu veliku čast i bogatstvo. No, Filaret se ne pogordi takvom iznenadnom srećom, nego, blagodaran Bogu, produži sada činiti dobra dela još više nego pre. I činjaše ih tako do same smrti.
U devedesetoj godini svojoj prizva decu svoju, blagoslovi ih i pouči, da se drže Boga i zakona Božjeg, i prozorljivim duhom, kao negda praotac Jakov, proreče im svakome, kako će ovaj vek proživeti. Potom leže u manastiru Rodolfiji i predade dušu svoju Bogu. Pred smrt mu lice zasija kao sunce, a po smrti od njega izađe neobičan blagouhani miris, i biše čudesa od moštiju njegovih. Upokoji se ovaj pravednik Božji 797. godine. NJegova supruga Teozva kao i sva njegova deca i unučad poživeše bogougodno i skončaše u Gospodu.
(Wikipedia)