ZAŠTITITE SE OD UPALE PLUĆA: Evo zašto je važno kako dišemo

Mada je poznato da je disanje ključno za život, ono deluje prosto, pa malo ko pomišlja da je način kako dišemo važan za zdravlje isto koliko i način ishrane

Kada čovek udiše, vazduh prolazi kroz čitav niz cevi u telu koje se zovu disajni putevi. Oni počinju nosem, gde se zaustavljaju čestice koje bi mogle da budu štetne za pluća. U nosu se vazduh prečišćava i zagreva, odakle se spušta kroz ždrelo i kroz grkljan i dušnik odlazi u dve manje cevi zvane bronhije, od kojih svaka ulazi u po jedno plućno krilo. Pluća su veliki, meki organ, koji se sastoji od dva krila. Svako plućno krilo je potpuno obavijeno tankim pokrivačem koji se zove pleura ili plućna maramica. Dok sve funkcioniše kako treba, ne razmišljamo ni o plućima ni o načinu kako dišemo. Ali kada počnu kašalj, povišena temperatura, otežano disanje, onda smo spremni da uradimo sve da ne dođe do upale pluća. Koji su njeni simptomi, kako se leči i da li se možemo zaštititi, pitali smo dr Mimicu Jovanović Nenadić, pulmologa-alergologa.

Vreme čestih prehlada

Sa prvim zimskim danima neminovno nam stižu i prehlade, praćene kijanjem, curenjem iz nosa, malaksalošću, bolovima u mišićima, povišenom temperaturom i glavoboljom. Inkubacija virusa, izazivača prehlade, traje dva dana, a tegobe potraju obično oko pet dana. Infekcija se prenosi kapljičnim putem i korišćenjem predmeta koje je dodirivala prehlađena ososba. Mirovanje i veći unos tečnosti osnovne su terapijske mere, a uz to treba izbegavati tipične greške u lečenju, kao što su prekomerna upotreba kapi za nos, obaranje blago povišene temperature i korišćenje antibiotika na svoju ruku. A šta kada se ovim simptomima priduži kašalj?

– Kašalj predstavlja odbrambeni refleksni mehanizam kojim se odstranjuje sekret i strana tela iz disajnih puteva. Kašalj počinje stimulacijom receptora za kašalj, koja može biti zapaljenske prirode, mehaničke, hemijske i termalne (udisanje hladnog ili toplog vazduha). Kašalj je važan odbrambeni refleks gornjih disajnih puteva, a takođe i veoma čest simptom respiratornih oboljenja. Neretko postoji potreba da se kontroliše kašalj sam po sebi, bez obzira na to koji je uzrok do njega doveo. Kašalj je kratkotrajan i prolazan nakon virusnih infekcija gornjih disajnih puteva, dok je dugotrajan kašalj udružen s velikim brojem oboljenja i stanja, kao što su bronhijalna astma, rino-sinuzitis i gastroezofagealna refluksna bolest. Njihovim lečenjem može se značajno smanjiti pridruženi kašalj – objašnjava naša sagovornica.

Javite se lekaru na vreme

Upala pluća ili pneumonija je najteža infekcija disajnog sistema i zaslužuje posebnu pažnju. Uzrokovana je različitim mikroorganizmima, a pojavljuje se u svim starosnim grupama kao i kod osoba s različitim hroničnim bolestima i oštećenjima odbrambenog sistema. Pneumonija je najčešća i najteža, neretko i smrtonosna bolest kod starijih ljudi.

– Bronhitis je zapaljenje traheje i glavnih bronhija. Nije pravilo da svaki bronhitis pređe u upalu pluća, zato je važno na vreme se javiti lekaru, pa tada može biti uspešno izlečena. Da je došlo do upale pluća, posumnja se upravo onda kada se pojavi kašalj, obično sa iskašljavanjem, povišena telesna temperatura, a ponekada i bola ili osećaj nelagode u prsima. Simptomi se razvijaju tokom nekoliko dana, a ponekad mogu biti udruženi sa upalom plućne maramice. Tada se oseća jak i oštar bol pri dubokom udisanju i kašlju, na strani upaljene odnosno zahvaćene plućne maramice – ističe dr Mimica Jovanović Nenadić.

Kada se sumnja na upalu

Ukoliko se na osnovu anamnestičkih podataka, kliničkog i laboratorijskih nalaza, posumnja na upalu pluća, tada se radi i RTG (snimak pluća).

– U zavisnosti od toga koliko su pluća zahvaćena upalom, tj. u kom periodu ste se javili lekaru, bolest se može čuti i pod slušalicama. Simptomi koji se javljaju tokom virusne i bakterijske upale pluća su isti, samo je izraženost pojedinih simptoma manja, a vreme njihove pojave kraće kod virusnih, mada je i to individualno, to jest u skladu sa imunim sistemom pacijenta, kao i eventualnih propratnih bolesti od kojih se leči .

Od simptoma najvažnije je navesti visoku telesnu temperaturu, jezu, groznicu, opštu slabost i malaksalost, kašalj koji je u početku suv a kasnije produktivan, bol u grudima prilikom dubokog disanja ili kašlja, glavobolja, gubitak apetita. Svim navedenim simptomima prethodi infekcija gornjih dijasnih puteva – ističe naša sagovornica.

Važno je znati...

Pošto se upala pluća najčešće javlja nakon ozbiljnije prehlade, neophodno je da se pacijenti jave svom lekaru kada prehlada ne prolazi i pored utopljavanja, uzimanja tečnosti, mirovanja od nekoliko dana i vitaminske napitke, ili ukoliko primete da se uprkos pridržavanju svih navedenih saveta, njegove tegobe pojačavaju.

Kako se pneumonija leči?

Antibiotici su najvažniji lekovi za upalu pluća (u dozi i trajanju kako je lekar propisao). Većina pacijenata se uspešno leči kod kuće, ali je za teške bolesnike obavezno lečenje u bolnici. Pneumonija izazvana virusima obično se vremenom sama sanira tako što se imunološki sistem izbori sa infekcijom. U nekim situacijama virusna pneumonija se leči antivirusnom terapijom. Većina simptoma, kao što su bol u grudima i povišena temperatura prolaze za nekoliko dana. Kašalj obično traje duže i nekada su potrebne 2-3 nedelje da se u potpunosti povuče. Najduže traju osećaj umora i malaksalost.

Tekst: Vesna Stanimirović