Zašto temperatura raste?
Visoka temperatura je skoro uvek znak neke bolesti ili poremećaja, ali su infekcije najčešći uzrok njenog iznenadnog skoka. Većina virusa i bakterija po ulasku u dečji organizam pokreće odbrambenu reakciju imunološkog sistema. Jedna od manifestacija borbe organizma sa infektivnim uzročnicima je i povišena temperatura.
Kako je brzo skinuti?
Temperatura do 38 kod najvećeg broja dece ne zahteva obaranje. Ako je prešla tu granicu, ne treba paničiti već pribrano preduzeti jednostavne mere. Cilj ne mora biti potpuna normalizacija temperature, već njeno spuštanje u bezbedne vrednosti – ispod 38 stepeni. Evo šta treba uraditi:
Rashladite dete
Kada ste u kući ili stanu, skinite dete, a nemojte ga pokrivati! Veliki broj roditelja i skoro sve brižne bake plaše se da otkriju dete, da se ne prehladi. To je velika zabluda, ali i opasnost po dete. Pretopljavanje deteta dodatno povećava temperaturu i rizik od komplikacija. Hlađenje je najbrži i najefikasniji način obaranja temperature dok čekamo da lek (antipiretik) ispolji željeni efekat (petnaestak minuta, a nekada i duže).
Kada se radi o veoma visokoj temperaturi, preko 39-39,5 stepeni, najbolje oružje za brzo dejstvo je tuširanje dece mlakom vodom (i glave). Treba izbegavati hladnu vodu koja je neprijatna za dete koje gori. Umesto tuširanja, možete mlakom vodom natopiti pamučnu pelenu i pažljivo orositi dete koje sedi ili leži, tako da mu koža bude pokrivena kapljicama vode. Zatim se golo dete ostavi da se osuši bez pokrivanja. Ova procedura može se ponavljati koliko je potrebno, za razliku od lekova koji imaju definisane dozne intervale. Alkoholne frikcije su praktično napuštene, ali neki lekari i dalje ih savetuju kod visoke temperature. Pokazalo se da je mlaka voda podjednako efikasna kao i alkohol, ali je manje neprijatna. Pravilno rashlađivanje je efikasno, ali kratkotrajno. Zato je neophodno dati lek za snižavanje temperature!
Lekovi – antipiretici
Lekovi su stub borbe s visokom temeperaturom. Njih treba davati kada ona pređe 38 stepeni. Na tržištu postoji nekoliko preparata koji su prikladni za obaranje temperature kod dece, a najčešće se koriste ibuprofen (nurofen, brufen) i paracetamol (febricet, panadol). Salicilati (acetil-salicilna kiselina) ne daju se deci jer mogu dovesti do teških komplikacija, naročito kada dete ima infekcije uzrokovane određenim tipovima virusa, tako da se već mnogo godina ne koriste. Komplikacije (Rejeov sindrom) su retke, ali izuzetno opasne. Ibuprofen i paracetamol nikada ne izazivaju reakciju, a imaju isti ili bolji učinak.
Kako se daje lek?
Antipiretici se najčešće daju kao sirup – oralno ili kao čepići u guzu – rektalno. Prirodnije je da se lek da kašičicom, ali ako dete povraća ili odbija lek, mogu se primeniti čepići (supozitorije). Dete stavite potrbuške, nežno stavite čepić u guzu, potom rukom stisnite guzu nekoliko minuta da istopljeni čepić ne iscuri. Paracetamol se kod nas može nabaviti u obliku supozitorija, za razliku od ibuprofena. Doze su iste, a efekat je nešto brži nego kod sirupa. Supozitorije ne treba davati kada dete ima proliv.
Koji lek je bolji?
Posle trećeg meseca ibuprofen i pracetamol se (uz poštovanje doze i intervala) mogu bezbedno dati deci. Do pre nekoliko godina je većina pedijatara bila za paracetamol kao prvu liniju odbrane, ali se situacija promenila. Nekoliko studija je pokazalo da ibuprofen ima isti ili bolji bezbednosni profil od paracetamola, ali da efekat nastupa ranije i traje duže. Predoziranje paracetamolom može dovesti do smrti, a to nije zabeleženo kod predoziranja ibuprofenom! To ne znači da treba preterivati s dozama ibuprofena – nikada se ne sme prekoračiti preporučena doza, kao ni skraćivati interval davanja bez konsultacije s lekarom. Ibuprofen ima jednu prednost – deluje i antizapaljenski (antiinflamatorno)!
Dakle, pored snižavanja temperature i smanjenja bola, ibuprofen smanjuje upalu, a ona praktično uvek prati infekciju disajnih organa (prehlada, grip, upala uha) koje su sada aktuelne. Paracetamol nema ovaj efekat, iako je efikasan antipiretik i analgetik. Ali, ne treba davati oba leka istovremeno! Postoje definisane preporuke za kombinovanje paracetamola i ibuprofena, ali to treba raditi samo po upustvu pedijatra. Kombinovanje je važno u sprečavanju ponavljanja febrilnih konvulzija (frasa), ali za to su roditelji unapred obučeni. Ova dva leka se mogu kombinovati u terapiji jake glavobolje (migrena), ali je i to isključivo u domenu pedijatra.
Kako se antipiretici doziraju?
Antipiretici se daju po potrebi, ali se mora poštovati doza i interval davanja. Kako su ti lekovi prilično bezbedni, mame treba da znaju koliko dete može dobiti leka a da se ne pretera, ali i da se ne da mala doza koja nema efekta. Leku obično treba 15-30 minuta (nekad i duže) za početak dejstva. Zato treba biti strpljiv, a ako temperatura i dalje raste, ponoviti tuširanje. U prvim danima infekcije često je nemoguće normalizovati temperaturu! Dobro je da ona bude ispod 38 stepeni, a roditelji treba da znaju da sve dok je infekcija u burnoj fazi, nema čudotvornog efekta.
(Izvor: www.mojpedijatar.co.rs)
Kada se može čekati do jutra?
Ako se dete posle neprijatnog buđenja brzo rasani, uspostavlja ubičajen kontakt s roditeljima.
Kada posle davanja antipiretika temperatura (merena pod miškom) padne ispod 38 stepeni.
Kada se dete, posle pada temperature, oraspoloži, a potom nastavi mirno da spava (bez nepotrebnog pokrivanja i utopljavanja).
Ako nema drugih ozbiljnih simptoma i znakova bolesti (kašalj u napadima, otežano i čujno disanje, povraćanje u seriji…), ne treba da žurite lekaru, već mirno sačekajte jutro.
Kada treba požuriti lekaru?
Kada beba u prva tri meseca ima visoku temperaturu, treba neizostavno posetiti pedijatra. Posle pregleda i brzih laboratorijskih analiza (krvna slika, mokraća) on će postaviti dijagnozu i odrediti terapiju. Infekcije u prvim nedeljama života se po pravilu leče u bolnici, zato ne treba čekati. Ovo važi i za bebe u prvih 12 meseci kojima temperatura ne padne posle hlađenja i leka.
Ako je dete pospano, bezvoljno, ne može na noge, povremno ječi ili se ponaša neobično, jer ima sigurno još neki problem koji ide uz febrilnost. Ne treba očajavati, jer i sasvim obične bolesti mogu biti uzrok ovakvom stanju, ali dijagnozu treba prepustiti pedijatru.
Kada dete i pored pada temperature bolno plače, uznemireno je, neraspoloženo, neće da spava. To znači da ga još nešto muči. Privijte ga i utešite, ali ako ni to ne pomogne, pođite pedijatru.
Ako je detetu nemoguće dati lek za temperaturu ili ako nemamo lekove pri sebi (što ne bi smelo da se desi!). Ipak, i tada bi valjalo rashladiti dete tuširanjem mlakom vodom pre polaska.
Ako i pored antipiretika i rashlađivanja temperatura ne pada, nego i dalje raste pa čak prelazi 40 stepeni. To se veoma retko dešava, ali tada dete treba hitno odvesti lekaru.
Kada dete počne da se grči, ukoči pogled, ne reaguje na pozive – to su febrilne konvulzije ili fras, a tada treba zvati Hitnu pomoć ili što pre stići do lekara.