1. Apatani pleme živi u malom selu u dolini Ziro, a tradicija zapušavanja nosa i tetoviranja lica je praktično nestala i ne praktikuje se od 1970. godine. Crni čepovi koji se nalaze sa strane nosa, zaista su vidljivi na licima žena iz Apatani plemena u Indiji. Ove žene sa svojim tamnim tetovažama na licu, dobijaju čepove za nos kada dobiju prvu menstruaciju obeležavajući ih kao odrasle.
Veruje se da je ovaj čudni ritual nastao zbog otmica žena. Naime, svaki put kada je pleme bilo napadnuto, žene su bivale otete i nikada ih više niko nije video. Vođa Apatani plemena je tada odlučio da ženama zapuši noseve kako bi bile ružnije i sprečio otmice.
2. Pleme Hamar u Etiopiji odlikuje se jedinstvenom i upoređenju sa drugim običajima u svetu, brutalnom kulturom. Deo obreda inicijacije njegovih ženskih članova je ritual premlaćivanja u toku kojeg muškarci svom snagom štapovima udaraju žene.
Krvarenje je znak da je ritual bio uspešan, a ožiljci se smatraju njegovim najlepšim delom.
Ritualu premlaćivanja u etiopijskom plemenu Hamar podležu i ženski i muški članovi. Obavljaju ga muškarci iz grupe "Maza" u dolini reke Omo.
Tokom ženske inicijacije vrištanje nije dozvoljeno, ali one ne mare. Umesto da beže od udaraca, one mole muškarce da ih što više udaraju. Tako one dokazuju svoju snagu. Njihovo telo se ne smatra lepim ako na njemu nema dubokih udaraca. Nesvakidašnji obred inicijacije se odvija dok leđa žena ne prokrvare.
3. Albino crnci se u neobrazovanim zajednicama smatraju duhovima, a nekad i srećonošama. Pogrešno verovanje da delovi tela albina donose veliku moć uteruje im strah u kosti, a lovci na njih mogu veoma dobro da zarade ako telo prodaju nekom vraču. Samo u poslednjih nekoliko godina u Africi je bilo više od 50 krvavih i monstruoznih ritualnih ubistava ljudi svetle kose i puti.
U Africi muževi ostavljaju žene koje rađaju albino decu. Ali koliko je albinizam čest u Africi govori činjenica da se na svakih 4.000 stanovnika rodi jedan albino, dok je Evropi razmera 1:20.000.
4. Pokret Četiri P je udruženje i hara Amerikom već pola veka. Kako se veruje, tom pokretu pripadale su neke od najzloglasnijih serijskih ubica, poput Čarlsa Mensona, Dejvida Berkovica i Stenlija Dina Bejkera.
Prvi čovek koji je spomenuo pokret Četiri P bio je novinar i pesnik Ed Sanders. Prikupljajući materijal za knjigu o „Porodici“ Čarlsa Mensona, on je 1969. naišao na podatke o satanističkom kultu koji praktikuje žrtvovanje ljudi.
Glavni cilj pokreta bio je promocija „potpunog obožavanja zla“. Njihovi rituali uključivali su žrtvovanje pasa i ljudi. Osim ubijanja i obožavanja Lucifera, pokret Četiri P fasciniran je nacizmom i njegovom rasističkom doktrinom.
5. U Saudijskoj Arabiji postoji kazna za čitanje Biblije: slomljena i zdrobljena desna ruka. Četiri prsta i palac iseckani „na froncle“ do koske, 40 ili 50 puta!
Pritom su posečeni i mišići, takozvana ispružači prstiju (lat. musculus extensor digitorum), koji više nemaju međusobnu povezanost, kao i nervi ruke, koja je na taj način postala praktično beskorisna. Ubuduće njen se vlasnik dakle, njome ne može služiti. Takođe, pored kazne, kažnjenik i vlasnik ruke, gotovo sigurno može zadobiti i infekciju, jer se sprovodi u nehigijenskim uslovima.
Dželati su ovom prilikom izjavili da su „ponosni da rade Božje delo!“
6. Brutalna bušenja tela kakva se mogu videti u južnoindijskoj pokrajini Tamil Nadu plemenski su običaj koji se ponavlja svake godine na festivalu posvećenom jednoj hinduskoj boginji.
Telo se, prema verovanju ljudi u tim ruralnim tamilskim krajevima, mrcvari da bi se na taj način stekle duhovne sposobnosti. U mesecu aadi, od sredine jula do sredine avgusta prema tamilskom kalendaru, tamošnji muškarci zahvaljuju boginji Marijaman na svemu dobrom što im dala tokom godine.
U želji za blagoslovom te boginje ljudi buše svoju kožu na razne načine. Mnoštvo njih, pevajući i plešući uz ritam bubnja, iglama buše jezik, lice i kožu na leđima. Postoje čak i oni koji se tako „izbušeni“ po leđima kukama dižu u vazduh.
7. Učesnici festivala u Puketu, Tajland, koji se održava svakog devetog meseca po kineskom kalendaru, osim što gaze po vrelom pepelu, učesnici buše svoja lica raznim objektima kao što su drške motora, selfi drške, pištolji, mačevi.
Verovanje lokalne taoističke zajednice je da će apstinencija od mesa, stimulanata i seksa tokom deset dana, devetog lunarnog meseca kinseskog kalendara, doneti dobro zdravlje i duševni mir učesnicima, ali i sreću onima koji posmatraju ove verske obrede.
Legenda kaže da je Vegetarijanski festival donela kineska putujuća operska trupa 1825. godine, ali su se njeni članovi porazboljevali od malarije dok su izvodili tačke na Tajlandu. U potrazi za lekom, oni su se podvrgli striktnoj vegetarijanskoj dijeti i molili bogovima kako bi osgurali čišćenje tela i uma. Ostaje misterija da li su se baš ovom metodom potpuno oporavili od bolesti.
Sada, ljudi slave ovu legendu održavajući festival u čast bogova i kineskoj trupi koja je preležala fatalnu bolest. Na ovaj živopisni festival dolaze na hiljade učesnika iz svih delova azije.
8. Pleme Agori sveštenika iz grada Varanasija u Indiji puno je misterije, a zbog priča koje ih prate, narod ih se izuzetno plaši.
Ovi prognani sveštenici jedu ljudsko meso i žive blizu mesta gde se vrše kremiranja u potrazi sa duhovnim uzdizanjem. Takođe, priča da piju iz ljudskih lobanja i da odgrizaju glave životinja. Osim toga, oni i izgledaju zastrašujuće jer farbaju svoje lice, a muškarci obično imaju ogromne brade.
Priča se da mogu da predvide budućnost, da hodaju na vodi i da bacaju zle kletve. Ovi sveštenici koriste kombinaciju marihuane, alkohola i meditacije, koja im pomaže da se potpuno izmeste iz stvarnosti i uzdignu se bliže hindustičkom bogu Šivi.
9. Žrtvovanja ljudi su kod Maja imala važnu ulogu. Jedan od najkontroverznijih načina jeste vađenje srca - dok ono još uvek kuca.
Uklanjanje srca je bilo najčešći način davanja žrtve u postklasičnom periodu (od 900. do 1524. godine), a Maje su za ovakvo žrtvovanje saznale od Asteka iz današnje Meksičke doline.
Ovaj neobičan ritual obično se sprovodio u dvorištu hrama i na vrhu piramide (hrama). Žrtva bi obično ostala bez odeće i bila je obojena u plavo, jer je ova boja simbolisala sam čin žrtvovanja. Na glavi bi nosila ukras za glavu oštrog vrha.
U zavisnosti od toga zbog čega se i gde ritual izvodi, ponekad bi telo bilo bačeno niz piramidu, gde bi sveštenikovi pomoćnici odrali kožu žrtve - sa svih delova tekla izuzev ruku i nogu. "Ćilan" bi nakon toga ponekad skidao sa sebe ruho pripremljeno za ovaj obred i oblačio žrtvinu kožu, a potom izvodio ritualni ples kojim se slavi ponovno rađanje života. Nije bio redak slučaj da ratnici pojedu delove tela žrtve. Što se tiče preostalih delova tela - ruku i nogu, "ćilan" je nosio ove kosti žrtve kao trofej.
10. Brutalni ritual pod nazivom "peglanje grudi" sprovodi se na devojčicama u Kamerunu, Nigeriji i Južnoafričkoj Republici, a kako kažu pripadnici naroda koji i dalje "neguju" tu tradiciju, to čine kako bi zaštitili svoje devojke od silovanja i seksualnog zlostavljanja.
Prema podacima Ujedinjene nacije, ovim činom pogođeno je 3,8 miliona žena širom sveta. U procesu se koristi veliko kamenje, čekić ili lopatica koje se zagreju i potom pritisnu na grudi. Ovim procesom, tvrde pripadnici naroda, devojke izgledaju manje ženstveno.
U 58 odsto slučajeva, osobe koje sprovode taj čin su majke, što ih čini primarnim zlostavljačima. Na ovaj način, veruju oni, sprečavaju i preranu trudnoću. Majke često dozvoljavaju sprovođenje ovih rituala kako bi uklonile znakove puberteta da bi njihove ćerke mogle nastaviti školovanje, a ne da se pripremile za brak.