Crno-beli posle 21 kola Superlige zauzmaju tek peto mesto sa samo 33 osvojena boda. Zabeležili su samo devet pobeda, uz po šest remija i poraza. Za liderom Crvenom zvezdom zaostaju nestvarnih 26 bodova. Izabranicima Zorana Milinkovića s početka sezone, a sada Ljubinka Drulovića, utehu su predstavljaji uspesi u Evropi, a onda su i na međunarodnoj sceni doživeli debakl, protiv Augsburga.
Sve to nateralo je starije navijače Partizana da prelistaju po sopstvenim knjigama sećanja, a i mlađe da se raspitaju, koja je sezona bila najgora u istoriji kluba iz Humske. Tekuća je bez ikakve dileme najcrnja od raspada SFRJ, a pre toga "parni valjak" je bio najgori 1978/79 - u sezoni u kojoj je branio titulu šampiona.
Partizan se "za dlaku" izvukao od ispadanja iz Prve lige Jugoslavije i to zahvaljujući pobedi u poslednjem kolu kod kuće protiv Budućnosti - 4:2. Završio je na 15. mestu u ligi sa 18 učesnika, od kojih su put Druge lige išla dva najgora.
OFK Beograd je bio već otpisan, a u poslednju rundu sa zebnjom su ušli Zagreb sa 26 bodova, Partizan sa 27, ali i Napredak i Osijek sa po 28 (u to vreme su se za pobedu dobijala dva boda). "Večiti rival" je značajno kumovao takvoj poziciji crno-belih jer ih je deklasirao u pretposlednjem kolu - 3:0.
Zagreb je kao domaćin savladao ljubljansku Olimpiju 3:0, ali je pobedio i Partizan, pa su ispali Zagrepčani. Crno-beli su na tabeli bili tik iznad, u grupi od čak pet ekipa sa po 29 bodova, ali sa gol-razlikom boljom samo od Olimpije, koja je zato sezonu završila na 16, a Partizan na 15. mestu.
Šampion te sezone je bio splitski Hajduk, sa istim brojem bodova kao i drugoplasirani zagrebački Dinamo (po 50), ali sa boljom gol-razlikom. Crvena zvezda je sa 41 bodom bila treća.
Partizan je sezonu pre do titule predvodio trener Ante Mladinić, koji je na klupi počeo i sledeću, ali ga je početkom 1979. nasledio Florijan Matekalo, posle koga su ulogu šefa struke preuzimali i Jovan Miladinović i Milutin Šoškić.
Za Partizan su u najgoroj sezoni u istoriji igrali: Aleksandar Trifunović 32 meča/2 gola, Nenad Stojković 31/3, Dževad Prekazi 30/2, Slobodan Santrač 29/14, Nikica Klinčarski 29/3, Borislav Đurović 26, Zvonko Živković 24/4, Boško Đorđević 24/4, Vladimir Lazičić 22, Zvonko Varga 20, Ilija Zavišić 16/2, Petar Borota 16, Refik Kozić 14/3, Tomislav Kovačević 14, Dragan Arsenović 13, Rade Zalad 13, Aranđel Todorović 13, Milovan Jović 11, Jusuf Hatunić 10, Rešad Kunovac 10, Slobodan Pavković 8/1, Pavle Grubješić 7/1, Sead Mašić 5, Zoran Nikitović 5, Miodrag Radović 2 i Nebojša Miličić 1.
Uprkos katastrofalnim rezultatima u prvenstvu, crno-beli su u Kupu maršala Tita stigli do finala, ali ne i do trofeja, jer je Rijeka bila bolja - 2:1, 0:0.
Za razliku od sadašnje geracije, ondašnja nije mogla da nađe utehu u Evropi, jer je eliminisana već u prvom kolu Kupa šampiona od Dinama iz Drezdena posle penala (2:0, 0:2).
Partizan se, uprkos promenama i povratku legendarnog Moce Vukotića iz Bordoa, namučio i sledeće sezone. Takmičenje je završio na 13. mestu sa samo jednim bodom više od 17-plasiranog Osijeka, koji je, uz Čelik, ispao iz lige.
Ekipa Partizana iz 1978. bi, da su se za pobedu dobijala tri boda, posle 21 kola imala 26 bodova. Današnji sastav ima sedam više. Međutim, bez uvrede, ali bespredmentno je porediti rivale iz "bivše Juge", poput Dinama, Hajduka, Sarajeva, Željezničara, Rijeke i ostalih, sa učesnicima aktuelne srpske Superlige. Zbog toga brojke nisu realan parametar za poređenje, pa će na kraju subjektivni utisak navijača presuditi ko je zapravo gori.
Pomenimo i to da je najgori plasman Crvene zvezde u prvenstvima bio šesto mesto.
Evo detalja sa 64. "večitog derbija" odigranog u pretposlednjem kolu prvenstva sezone 1978/79.