Izrazito politička izmena pravila MMF

Međunarodni monetarni fond (MMF) prethodne nedelje je napravio nešto što možda deluje kao mala tehnička izmena u politici kreditiranja. Već neko vreme radi se na donošenju odluke o ukidanju pravila zabrane finansijske pomoći zemljama koje kasne sa otplatom duga drugim državama (MMF je već tolerisao neizmirene obaveze privatnim poveriocima, jer bi u bilo kom drugom slučaju postao talac opstrukcije malih grupa investitora).

Ipak, situacija u vezi sa Ukrajinom je primorala MMF da dela; fond podržava restrukturiranje neizmirenog državnog duga po osnovu obveznica - uključujući iznos dugovanja prema Moskvi od tri milijarde dolara koji uskoro dospeva na naplatu. Prema pređašnjoj politici, MMF ne bi mogao da odobri sledeću tranšu iz paketa finansijske pomoći ukoliko Kijev nije izmirio obaveze prema Moskvi.

Promena politike u pogledu državnih dugovanja je u ovom trenutku očigledno politička odluka - ona je u korist saradnje MMF s vladom u Kijevu, čiji je ostanak na vlasti sve više neizvestan, i nauštrb uticaja Rusije. Kao što je objasnio ruski ministar finansija u autorskom tekstu za FT, Moskva je ponudila produženje roka dospeća za obveznice - ali ne prihvata veće olakšice u pogledu duga na kojima Kijev insistira (uz podršku MMF).

Anton Siluanov takođe ističe da bi obveznice trebalo uračunati u državni dug (finansiranje koje jedna vlada pruža drugoj), iako su one u formi normalnih evroobveznica kojima se može trgovati. (Za više tehničkih detalja pročitajte članke iz FT serije „Alfavil“ (Alphaville) pod nazivom „Ratne obveznice“).

Ruska vlada trenutno razmatra pokretanje tužbe protiv Ukrajine zbog neizmirivanja obaveza.

Naravno, MMF nije to tako predstavio. U zvaničnoj verziji ove izmene pravila uopšte se ne pominje nerešena situacija između Rusije i Ukrajine. Umesto toga, MMF opravdava ovaj potez pragmatičnim ciljem da se izbegne zastoj u slučajevima kada jedan državni poverilac praktično ima pravo veta na politiku MMF, čak i kada nema udela u nekom finansijskom paketu.

Objašnjenja koja su još prihvatljivija za širu publiku tek se dotiču ruskih potraživanja od Kijeva, ističući da su ova pitanja i potreba da se politika menja postojali još pre mnogo godina, pre nego što je Rusija odobrila kredit Ukrajini.

Ništa od ovog ne menja činjenicu da je preispitivanje ovog pravila prilično dobar potez MMF.

U slučaju Ukrajine, ma kako politički obojeno to bilo, ispravno je neutralisati mogućnost da Moskva minira restrukturiranje duga i paket pomoći za konačno izmirivanje obaveza. MMF se zaista ne drži po strani u žučnom političkom i vojnom konfliktu i pritom podržava pravu stranu.

Međutim, izmena pravila odjekuje mnogo dalje od rata u Ukrajini.

To se smatra i načinom da se izbegne scenario po kojem bi Kina bila u mogućnosti da odobrava kredite drugim državama šakom i kapom. Ali, u najširem kontekstu, na ovaj potez bi trebalo gledati kao na korak napred u procesu unapređenja nesavršenog upravljanja državnim finansijama u svetu.

Kao i u slučaju privatnog duga, promenljive ekonomske prilike mogu dovesti do toga da suvereni dug postane nenaplativ, a u tom slučaju je brzo i uredno restrukturiranje daleko najbolje rešenje.

Iako se restrukturiranje često odlaže iz straha od nestabilnosti, pokazalo se da su alternative gore i da otpis dela duga uglavnom pokrene privredni oporavak. S druge strane, prepreke restrukturiranju - uključujući nefleksibilnost državnih poverilaca, neretko usporavaju napredak.

Martin Sandbu