Sekjuritizacija prethodno „loših“ kredita širom Evrope će po svoj prilici biti u porastu sledeće godine, s obzirom na to da evropske banke nastavljaju da smanjuju stepen zaduženosti i kreditni kvalitet raste, pokazuju podaci bonitetne agencije Mudis (Moody’s).
Problematični krediti, kod kojih su dužnici prestali sa otplatom, ogroman su teret za bilanse stanja još od izbijanja finansijske krize, te su vlade oformile takozvane loše banke u Španiji, Irskoj i odskora u Italiji kako bi pokušale da reše ovaj problem.
Pošto je sve veći broj ovih kredita „ponovo naplativ“, oni se lako mogu prodati na tržištima kapitala putem sekjuritizacije. Postoji veliki broj nenaplativih kredita širom periferne Evrope: Banka Španije procenjuje da je na kraju 2013. vrednost restrukturiranih kreditnih portfelja u toj zemlji iznosila 211,3 milijarde evra.
„Začetnici ovog talasa će verovatno izvršiti sekjuritizaciju ponovo naplativih kredita, koje dužnici sada ponovo otplaćuju“, navodi se u saopštenju Mudisa. Agencija dodaje da bi do ovakvih poteza moglo doći u Španiji i Italiji, nakon skorašnjeg formiranja četiri „loše banke“.
Sekjuritizacija je proces pri kome se krediti - od hipoteka do dugova po kreditnim karticama - prepakuju u specijalne finansijske instrumente i prodaju investitorima u formi proizvoda, koji su nalik na obveznice.
Sekjuritizacija pojedinih ponovo naplativih kredita je već izvršena u Evropi, mada ne za portfelje loših kredita kojima se nedavno trgovalo. Mudis kaže da je izvršio procenu tri bankovna procesa sekjuritizacije u Španiji, čija izloženost ponovo naplativim kreditima iznosi između 20 i 30 odsto.
Nasleđeni krediti su glavna tema na tržištima sekjuritizacije u Velikoj Britaniji.
Investicioni fond Serberus (Cerberus) prošlog meseca je od britanske vlade kupio portfelj hipoteka u vrednosti od 13 milijardi funti, koji je prethodno bio u vlasništvu posrnule britanske banke Nordern rok (Northern Rock). Postoje tržišna očekivanja da će barem nešto od kupljenog kreditnog portfelja na kraju biti prodato na tržištima sekjuritizacije.
Mogućnost da će novi, „nebankarski“ igrači vršiti sekjuritizaciju jeste tračak nade za evropsku industriju sekjuritizacije, koja se koprca još od finansijke krize. Mali kreditori, poput „Kensington morgidžiz“ (Kensington mortgages), koji je u vlasništvu američkog investicionog giganta „Blekstoun“ (Blackstone), bili su aktivni na britanskim tržištima sekjuritizacije kako bi finansirali hipoteke koje daju - naročito zato što se mnoge takve kompanije manje oslanjaju na depozite građana za finansiranje svojih kredita.
„Privatni investicioni fondovi se pojavljuju u različitim oblicima - oni traže neku vrstu izloženosti nekretninama, i to može imati različite forme“, kaže Anabel Šofsma (Annabel Schaafsma), generalni direktor agencije Mudis.
„Moguće je da će sekjuritizacija biti izlazna strategija, ali postoje i druge opcije koje su im otvorene“, dodala je.
Deo kredita bivše banke Nordern rok je, na primer, prodat britanskoj TSB banci, koja je profilisana kao izazivač. Još uvek ima nejasnoća oko upotrebe sekjuritizacije kao strategije za investitore i banke koji imaju velike portfelje ponovo naplativih kredita širom Evrope.
„U Velikoj Britaniji imate visok nivo transparentnosti po pitanju procena vrednosti kuća“, kaže Piter Keler (Peter Keller), generalni direktor za sektor evropskih strukturiranih kredita u američkoj Siti banci. „Nisam siguran do koje mere će to biti moguće u drugim zemljama EU“, dodao je on.
Thomas Hale