Kako je Njujork preoteo krunu Silicijumskoj dolini

Ako želite da probijete led na nekoj korporativnoj zabavi u Americi uoči praznika, pokušajte tako što ćete postaviti ovo pitanje koje može otkriti mnogo toga: „U kom delu SAD ima procentualno najviše preduzetnika?“

„Silicijumska dolina“ - bio bi očekivan i razumljiv odgovor. Uostalom, region San Franciska je tokom proteklih godina bio epicentar inovacija u SAD.

Čini se da je Mark Zakerberg (Mark Zuckerberg), osnivač kompanije „Fejsbuk“, ovaploćenje preduzetničkog sna; naročito nakon njegove nedavne objave da planira da donira skoro sve svoje bogatstvo u dobrotvorne svrhe.

Ali evo jednog interesantnog detalja o privredi Amerike danas - ukoliko želite da proniknete u pravu prirodu preduzetničke aktivnosti, nemojte se fokusirati ni na Silicijumsku dolinu ni na Zakerberga. Prema broju malih preduzeća po glavi stanovnika, sedište urbanog preduzetništva sada je Njujork, a ne Zapadna obala SAD, pokazuje istraživanje Fondacije Kaufman (Kauffman Foundation), jedne od najvećih organizacija za promociju i razvoj preduzetništva na svetu. Boston je na drugom mestu u pogledu „preduzetništva“, a zatim sledi Providens u Roud Ajlandu. San Francisko je četvrti, ispred Majamija u Floridi i Portlanda u Oregonu. Mejn strit (Main Street) pruža više nego dobru partiju protiv Doline.

Promena lokacije nije jedino što ovde iznenađuje. Termin „startap“ obično asocira na mlade ljude dečjeg lica u dukserici s kapuljačom, poput Zakerberga. No, podaci kojima raspolaže Kaufman pokazuju da je prosečna starost preduzetnika i vlasnika malih preduzeća daleko veća - i da raste. Ljudi od 45 do 54 godine poseduju 32 odsto malih preduzeća, koja su pokretači privredne aktivnosti i otvaranja novih radnih mesta.

Preduzetnici srednjih godina su najbrojnija kohorta među vlasnicima kompanija. Za njima slede oni od 20 do 34 godine - Zakerbergova kohorta - koji poseduju samo 16 odsto malih preduzeća, što je pad sa 29 odsto iz 1997, kad je ovaj talas počeo. Kad je reč o startap aktivnostima ove mlađe grupe, i ona opada, dok među sredovečnima raste.

S druge strane, obrazovne kvalifikacije preduzetnika su sve bolje: većina njih sada ima visoku stručnu spremu. Takođe, ukupno 20 odsto malih preduzeća je u vlasništvu imigranata, što je dvostruko više nego 1997.

Šta je uzrok ovome? Podaci o poslovanju malih preduzeća u celini, a posebno o preduzetništvu, izuzetno su neujednačeni. Ipak, Kaufman smatra da je moguće da teško breme studentskog duga odvraća mlade ljude od ideje da postanu preduzetnici. Opšte starenje američke populacije takođe utiče na ove podatke.

Ono što još više intrigira je pitanje da li ova zastupljenost starijih preduzetnika odražava promenu na tržištu radu. Digitalizacija odnosi veliki broj nekada sigurnih korporativnih poslova za srednju klasu, ratosiljajući se zaposlenih koji su u srednjim godinama; i zaista, istraživanje škole Oksford Martin (Oxford Martin) pokazuje da će polovina svih radnih mesta u SAD biti zamenjena robotima u naredne dve decenije. Amerikanci sada žive duže i njihovo penzijsko osiguranje se smanjuje. Drugim rečima, u nekim slučajevima su ove preduzetničke aktivnosti ljudi srednjih godina verovatno podjednako rezultat potrebe za prihodima koliko i aktivnog izbora - što je posledica ekonomske nesigurnosti, ali i ekonomske slobode.

Ovo bi, s druge strane, moglo imati značajnije posledice, posebno imajući u vidu sve veću nejednakost prihoda. Ohrabrujuća vest koju donose ovi podaci je da je sveukupno preduzetništvo zabeležilo rast prošle godine, nakon pada tokom velike finansijske krize. Ali ono je još uvek ispod nivoa od pre nekoliko decenija. Ipak, postoji mnogo toga što bi tvorci politike u SAD sada mogli da učine kako bi podigli nivo preduzetništva.

Umesto da se samo priča o smanjenju poreza za velike korporacije (na šta se debata u Vašingtonu i fokusira), trebalo bi da se više napora uloži u pojednostavljivanje košmarno složenog zakona o porezu za mala preduzeća. Odredbu o zdravstvenoj zaštiti bi takođe trebalo uprostiti. Malim preduzećima takođe treba i širi spekar finansijskih kanala, a pogotovo jer je jedna veoma nesrećna posledica finansijskih reformi iz perioda posle 2008. ta što banke sada uopšte nisu voljne da obezbede sredstva za manje kompanije.

Promena uvreženih shvatanja je takođe potrebna. Pre svega, američki tvorci politike (i glasači) treba da priznaju da ne nose danas svi uspešni preduzetnici dukserice s kapuljačom i uživaju lenčareći na kalifornijskom suncu. Baš naprotiv, većina njih to ne radi. Pronalaženje načina da se podrži ta starija kohorta preduzetnika biće ključan korak u suočavanju s nestankom tradicionalnih korporativnih poslova; ili s prokletstvom nepostojeće srednje klase. A to bi dovelo do zdravije ekonomije i veselijih prazničnih proslava.

Gillian Tett