VOJNIK SE BACIO NA GRANATU DA SPASI PRIJATELJA: Pet godina posle nesreće, ovo je on danas!
Jedan mladić pokazao je hrabrost tako što je stavio svoj život na kocku da spase drugara.
Neki bi mogli da kažu da je to njegova dužnost kao vojnika i marinca, ali kada ste u takvoj situaciji, na dužnosti ili ne, svesno sebe staviti u položaj koji bi mogao da vas ponizi, muči ili ubije je hrabrost.
Gledajući svoje strahove pravo u lice i verujući da ćete izaći kao pobednik je prava hrabrost i junaštvo.
Vilijam Kajl Karpenter, imao je 19 godina kada se prijavio za marince. U julu 2010. godine sa 21. godinom poslat je u Avganistan.
21. novembar bio je dan kada je Karpenter pokazao veliku hrabrost i suočio se sa smrću. On se bacio na granatu kako bi spasao život svog kolege marinca Nika Eufracia.
Eufracio je pretrpeo tešku povredu mozga u eksploziji. Njegova lobanja morala je da bude rekonstruisana, a bilo je i oštećenja i na frontalnom režnju. Lekari su mu rekli da nikada neće moći da govori, ali dve godine kasnije, on je mogao ponovo da razgovara.
Što se tiče Karpentera, njegove povrede obuhvatale su veći deo njegovog tela.
Eksplozija je slomila sve kosti na njegovom licu, nedostaje mu desno oko, povrede na desnoj ruci, rane od gelera, prelom lobanje koji je zahtevao operaciju na mozgu, uništeno desno plućno krilo i gubitak trećine donje vilice.
"Moje telo je skroz rastureno od strane granate...po dolasku u kamp, bio sam označen kao "pacijent koji umire". Neprijatelj me je ubio, ali ja sam se vratio..."
Dve i po godine u bolnici i 40 operacija kasnije, Karpenter je bio na dobrom putu oporavka.
Dobio je medalju koja se dodeljuje pripadnicima oružanih snaga koji su bili ranjeni u ratu od strane neprijatelja. On je takođe dobio i najviše vojne počasti u SAD.
19. juna, 2014. godine, Karpenter je postao osmi živi primalac Medalje časti koja mu je uručena u Beloj kući od strane predsednika Obame. Ova medalja dodeljuje se onima koji su pokazali lično delo hrabrosti koje prevazilazi dužnosti.
Karpenter je rekao da je njegov put ka oporavku tek počeo pet godina nakon incidenta. On je trčao i maraton u čast kolega veterana i za one koji su dali svoje živote za druge. Išao je i na skakanje padobranom, provodi vreme sa porodicom i prijateljima. Data mu je još jedna šansa za život i on ne želi da išta od toga propadne.
Postao je i advokat za ranjene radnike i žene, ali i motivacioni govornik.
"Još uvek sam ovde i borim se, sada imam sve svoje delove tela i nikada me nećete čuti da se žalim".
(Foto: Ilyke)