(FOTO) DVANAESTI PUT ZAREDOM: Norveška najbolja država za život, pogodite gde je Srbija
Godišnji izveštaj o ljudskom razvoju (HDI), koji objavljuju Ujedinjene nacije, prikazuje nivo osnovnog ljudskog razvoja u 188 država. Postoje tri glavne kategorije ljudskog razvoja: životni vek, obrazovni nivo i dohodak.
Prognozirani životni vek prosečnog stanovnika Norveške je 81 godina, a on ostvaruje godišnji prihod od 58.810 dolara. Ova skandinavska zemlja bila je prva na listi UN, čak sedam puta u poslednjih devet godina. Norveška nije prva ni u jednoj pojedinačnoj kategoriji, ali njen prosečni indeks stavlja je ispred svih ostalih zemalja. Program UN za razvoj (UNDP) sastavlja ovu listu već 20 godina.
Među 20 najboljih zemalja za život još su se našli Australija, Švajcarska, Danska, Velika Britanija, Holandija, Nemačka, Irska, Kanada...
Od zemalja regiona, najbolje mesto za život je Slovenija koja se nalazi na 25. mestu ove liste koja tretira ukupno 188 zemalja sveta. Nakon Slovenije sledi Hrvatska koja zauzima 47. mesto, Crna Gora 49. i Srbija na 66. mestu liste koja je sastavljena na osnovu postojećih uslova života u zemlji.
Od zemalja regiona najgore su rangirani Makedonija koja zauzima 81., kao i Albanija i Bosna i Hercegovina koje dele 85. mesto UN-ove liste.
Slovenija, Hrvatska i Crna Gora se nalaze u grupi zemalja koje krasi vrlo visok stepen ljudskog razvoja, dok su ostale zemlje regiona među zemljama u kojima postoji visok stepen ljudskoj razvoja.
Najlošije zemlje za život u svetu su Niger, Centralnoafrička Republika, Eritreja, Čad, Burundi, Burkina Faso, Gvineja, Sijera Leone, Mozambik i Mali. Ove zemlje okvalifikovane su niskim stepenom ljudskog razvoja. Rezultati izveštaja i ljudskom razvoju se računaju na osnovu parametara kao što su siromaštvo, pismenost, obrazovanje, životni vek i drugi faktori.
"Ljudski proces će se ubrzati kada svi oni koji žele da rade dobiju priliku za posao u pristojnim uslovima. Ipak, u mnogim državama ljudi često ne dobijaju plate ili primaju mnogo manju platu za inače dobro plaćen posao", rekao je glavni autor ovog izveštaja, Selim Jahan.