Bramerc je za Danas rekao da to nije bio prvi put da tužilaštvo tvrdi da Žalbeno veće treba da poništi oslobađajuću prvostepenu presudu i da su "slične argumente izneli u predmetima Haradinaj i Halilović".
Bramerc je podsetio da je tužilaštvo u žalbi iznelo dva ključna pravna argumenta protiv oslobadajuće presude u prvostepenom postupku.
Prvi argument bio je da Pretresno veće nije presudilo o velikom broju dokaza koje smo predočili i koji pokazuju da je postojao zajednički zločinački plan da se počine zločini u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini i da su Stanišić i Simatović doprineli sprovodenju ovog zajednickog zlocinačkog plana, rekao je Bramerc.
Drugi argument je bio, dodao je, da je Pretresno veće pogrešno primenilo koncept "konkretne usmerenosti" prilikom donošenja odluke o tome da li su optuženi pomagali i podržavali počinjenje zločina. "Žalbeno vece je prihvatilo naše argumente i naložilo ponovno sudenje u celosti, na osnovu važećih pravila", rekao je Bramerc.
Stanišić i Simatović su optuženi za zločine progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja hrvatskog i muslimanskog stanovništva tokom sukoba u Hrvatskoj i BiH u periodu od 1991. do 1995. godine.
Tužilaštvo je tražilo da se utvrdi da su zločini počinjeni u okviru udruženog zločinackog poduhvata kojem je na čelu bio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Prvostepenom oslobađajućom presudom bilo je utvrđeno da su Stanišić i Simatović slali u Hrvatsku i BiH jedinice specijalne namene DB-a, takozvane "crvene beretke" koje su sa "Škorpionima", Srpskom dobrovoljačkom gardom Željka Ražnatovica Arkana i milicijom SAO Krajine počinile zločine, podseća list.