Za to vreme na mestima koja su najatraktivnija za kupovinu arapski je postao drugi jezik, poput sarajevskog naselja Ilidža gde su u restoranima i jelovnici na arapskom jeziku.
Od obaveštenja o prodaji stanova do cene kebaba - sve je na arapskom i sve je podređeno investitorima. A oni ulažu samo u sopstveni komfor.
Obilaze atraktivna izletišta i planine, a onda "merkaju" i kupuju. Obećava se izgradnja velepnih vila, odmarališta, a nekada čak ni to.
Najviše im, čini se, godi okolina Sarajeva gde su pokupovali imanja na području Ilidže, Hadžića, Vogošće, Srednjeg, Ilijaša, a ne smeta im ni centralna Bosna, ni područje Hercegovine. Dobacili su čak i do Jajca, gde su bili zainteresovani za zemljište u blizini Plivskog jezera koje je u vlasništvu Hrvata, a reč je o dva hrvatska sela.
Međutim, meštani nisu prodali ni pedlja zemlje iako su nuđene vrtoglave svote novca. Ipak, kada se podvuče crta, Arapi su tokom ovog leta pokupovali pozamašne zemljišne površine u Bosni, ali i dalje ostaje misterija na koji način to čine.
Podsetimo, ne postoji reciprocitet za Ujedinjene Arapske Emirate, Kuvajt, Katar i Bahrein. Dakle, ne postoji uspostavljen reciprocitet državljana tih zemalja, uspostavljen između BiH za sticanje prava vlasništva, odnosno uknjiženje i kupovinu.
Pretpostavlja se da strani državljani idu u osnivanje ekonomskih društava, kompanija koje mogu biti vlasnici kao pravne osobe. Zakonskim ograničenjima doskočili su tako što otvaraju kompanije preko kojih kupuju zemljište i objekte, a potom ih zatvaraju.
O tome odakle im kapital, kako posluju i što rade u BiH, malo ko zna. Služba za poslove sa strancima je ukazivala na ovu pojavu, neke od njih čak i proverila, utvrdivši da oko polovine više ne postoji. Važno je naglasiti da stranac kao fizička osoba ne može imovinu da uknjiži na sebe, ali može da je uknjiži na pravnu osobu.
Nakon pet godina boravka taj stranac automatski daruje, odnosno njegova kompanija daruju imovinu samom sebi i on ostvaruje mogućnost da posle pet godina to uknjiži na fizičku osobu. To je jedan trend. Služba za poslove sa strancima vršila je odgovarajuće provere za više od sto subjekata na području Sarajevske županije, ali još uvek nema konkretnih rezultata o načinu kupovine i načinu isplate tog novca, piše portal Večernji.ba.
Podaci kojima raspolaže Služba za strance BiH otkrivaju, ipak, neke kontroverzne situacije. Za neke slučajeve se pouzdano zna da stranac uopšte ne dođe u Bosnu i Hercegovinu, nema ga evidentiranog u bazi podataka, nema odobren boravak u BiH, a u na kraju se dogodi da kao pravna osoba ima nekretninu u BiH i to velike vrednosti.