Tim zakonom se uređuje postupak u kome sudovi i javni izvršitelji prinudno namiriju potraživanja izvršnih poverilaca, postupak obezbeđenja potraživanja i položaj javnih izvršitelja.
Žalbom se pobija rešenje prvostepenog suda ili javnog izvršitlja, ako zakonom nije određeno da žalba nije dozvoljena ili da se takvo rešenje pobija prigovorom, dok se prigovor podnosi protiv rešenja donetog o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, protiv drugih rešenja prvostepenog suda ili javnog izvršitelja određenih zakonom, i kao prigovor trećeg lica.
Novim zakonom je predviđeno da žalba, ali i prigovor, mogu da se izjave samo jednom protiv jednog rešenja, a da sud koji rešava o žalbi ili prigovoru mora da preinači, potvrdi ili ukine prvostepeno rešenje.
Odlučivanje o predmetu za izvršenje je u isključivoj nadležnosti suda, a izuzetak su takozvani komunalni predmeti, kada o predlogu za izvršenje odlučuju izvršitelji.
Za sprovođenje izvršenja nadležni su i sudovi i javni izvršitelji.
Zakon ukida takozvanu paralelnu nadležnost suda i izvršitelja za sprovođenje izvršenja, a sudovi su isključivo nadležni da sprovode izvršenje zajedničkom prodajom nepokretnosti.
Propisano je da se izvršenje na zaradi, plati ili penziji može sprovesti u visini do dve trećine, odnosno do njihove polovine ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade.
Usvojeni zakon predviđa da javni izvršitelj deluje u interesu zakonitog izvršenja, da se stara i o interesima dužnika, a ne samo interesima poverioca, a pooštrena je njegova disciplinska odgovornost.