MIHAJLOVIĆ: Uskoro novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti

TANJUG - Oksana Toskić
BEOGRAD - Vlada Srbje trebalo bi do kraja godine da usvoji predlog novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, najavila je danas predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović dodajući da je taj zakon prošao javnu raspravu.

Mihajlović, koja je predstavila nacrte nove Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost 2016-2020. i Akcionog plan za sprovođenje strategije, rekla je u Privrednoj komori Srbije da poslodavci više neće moći da postavljaju lična pitanja ženama na razgovoru za posao.

Strategija i akcioni plan trebalo bi ovih dana da budu usvojeni na vladi.

Predstavljanje strategije i akcionog plana je počelo "Malim dnevnikom" RTS u PKS kada su mali novinari svojim prilogom preneli snažnu podršku rodnoj ravnopravnosti u Srbiji.

"Poslodavac više neće imati pravo da traži sliku kada se žena javi na konkurs, kao ni da u razgovoru pita da li ste udati ili niste, da li planirate decu i mnoga druga lična pitanja koja se danas postavljaju", rekla je potpredsednica vlade i ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Ona je poručila da mora da se poostri odnos poslodavaca prema ženama kako bi pripadnice lepšeg pola bile u pravima izjednačene sa muškarcima.

Mihajlović je naglasila da je 2015. bila godina prekretnica u toj oblasti u Srbiji i istakla da je pripremljen zakonodavni okvir.

"Zakon će biti do kraja godine na sednici Vlade, a naša je obaveza da nakon toga, u narednih nekoliko meseci, pripremimo podzakonska akta i jedan deo njih će se ticati zapošljavanja", navela je Mihajlović.

Ona je rekla da su žene po Ustavu izjednačene sa muškarcima, ali da svi znamo da to nije tako u realnom životu.

Mihajlović je naglasila da nova strategija i akcioni plan predviđaju veće ekonomsko osnaživanje žena i pospešivanje njihovog većeg uključivanja u politički život i postavljanje na rukovodeća mesta u organima vlasti na lokalnom i republičkom nivou.

Ona je kazala da je, takođe, cilj da se dostigne nulta tolerancija na nasilje nad ženama i to već do kraja 2016. godine, bolja koordinacija pravosuđa, socijalnih službi, policije i lokalnih samouprava, kao i izmena Krivičnog zakona u tom smislu i uskoro će biti uveden nacionalni SOS telefon.

"Posebno smo se osvrnuli u strategiji na žene koje su manje vidljive, a gde postoji velika diskriminacija - to su Romkinje, žene na selu i žene sa invaliditetom", kazala je Mihajlović.

Ona je dodala da će sledeće godine biti predstavljen i indeks rodne ravnopravnosti u Srbiji. Mihajlović je naglasila da je i budžet za 2016. rodno senzitivan odnosno da se vodilo računa o potrebama žena.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Irena Vojačkova Solorano je istakla da je Srbija ove godine napravila veliki napredak u toj oblasti.

"Pod liderstvom Zorane Mihajlović u toj oblasti dostigli smo da sada više od 50 odsto populacije u Srbiji se čuje politički i ekonomski, kao i u borbi protiv nasilja sa kojim se žene svakodnevno suočavaju u društvu", rekla je Solorano.

Ona je rekla da su žene vrlo prisutne u Skupštini Srbje, čak i mnogo više u poređenju sa drugim zemljama u Evropi.

Predsednik PKS Marko Čadež je rekao da PKS snažno podržava ekonomsko osnaživanje žena.

"Iako su žene danas vidljivije nego ranije, kako u politici tako i u poslovnom svetu, zabluda je da su u biznisu izjednačene sa muškarcima i da kada i dobiju posao, imaju isti tretman i iste šanse za napredovanje kao muškarci", rekao je Čadež.

On je naglasio da je ukupan ženski potencijal iz ekonomskog ugla posmatrano, uključujući i žensko peduzetništvo, nedovoljno iskorišćen za privredni oporavak, kroz razvoj mikro, malih i srednjh preduzeća i to je ozbiljan izvor rasta i novog zapošljavanja.

Čadež je upozorio da žene čine čak 74 odsto izdržavanih osoba, da je zaposleno manje od 40 odsto radno sposobnih žena u godinama kada najviše mogu da pruže, da je trećina nezaposlena, kao i da se zaposlene žene primaju u proseku 25 odsto nižu platu od muških kolega, a u nekim sektorima imaju i do 70 odsto nižu zaradu.

Čadež je naglasio da se one koje se odluče na sopstveni biznis suočavaju sa gomilom barijera koje muškarci ne moraju da preskaču i da preduzetnice danas čine tek četvrtinu ukupnog broja privrednika u Srbiji, dok ih je u samostalnom biznisu upola manje nego muškaraca - svega 15 odsto. U Srbiji su u 2015. ubijene 34 žene.