Mesi je od samih početaka proglašen kao naslednik popularnog "El Pibea", nedugo zatim preuzeo je legendarni broj 10 "gaučosa" i kapitensku traku, a malo mu je nedostajalo da osvoji Svetsko prvenstvo u Brazilu.
"Nikada nisam sebe zamišljao ili se ugledao na nekog određenog igrača, iako se u trenutku kada sam počinjao karijeru Dijego vratio kući. Bila je to 1993. godina, on je potpisao za moj Njuels Old Bojs, a prethodno je sa nacionalnim timom obezbedio učešče na Mundijalu u Sjedinjenim Američkim Državama naredne godine. Ako me je iko inspirisao – to je bio on", kaže Mesi.
Četvorostruki osavajač "Zlatne lopte" nije su dugo zadržao u domovini, sa nepunih 14 godina preselio se sa porodicom u Barselonu, koja je pristala da mu plaća terapije hormona rasta, a deceniju i po kasnije momak iz Rosarija važi za jednog od najboljih igrača u istoriji.
"Oduvek sam uživao igrajući fudbal. To je nešto što najviše volim da radim i nastaviću to da radim dokle god budem mogao. Često sanjam fudbal, ali nisam opsednut njime. Ima još mnogo toga u životu osim fudbala. Trudim se da se sa svime borim tako što ću ostati normalan. Izlazim, uživam u životu... Provodim vreme sa svojom porodicom i prijateljima, kao i svi uostalom. Kao što postoje veliki profesionalci koji spasavaju živote i stvaraju stvari zbog kojih živimo bolje, tako i ja igram fudbal kako bi zabavio druge. Veoma sam zahvalan kako je sve ispalo", zaključio je Mesi.