Svaki organ ima i svoj ukus: pluća vole začinjeno i ljuto, jetra kiselo, slezina slatko, bubrezi slano. Danas se sa sigurnošću može reći kako emocije mogu da izazovu bolest, te je psihosomatska medicina naučna disciplina koja se bavi proučavanjem psiholoških faktora koji su najznačajniji u nastajanju telesnih bolesti.
Infarkt posle stresa
Svima su poznate priče kako je neko dobio infarkt posle stresa na poslu, šećernu bolest posle ozbiljne svađe ili smrti bliskog člana porodice, a oboljenje štitne žlezde posle preseljenja ili odlaska od kuće. Takođe često imamo prilike da čujemo kako nekom skoči pritisak kada se iznervira, proradi mu čir ili ga zaboli stomak...
Sve naše boljke
Pioniri psihosomatske medicine znali su za Aleksanderovih sedam svetih bolesti: hipertenzija (visok pritisak), šećerna bolest, oboljenje štitne žlezde, bronhijalna astma, čir, reumatoidni artritis i dermatitis. U današnje vreme, uz sva nova dostignuća, psihosomatskim bolestima mogu smatrati skoro sve bolesti: od brojnih kardiovaskularnih (infarkt, visok pritisak) preko gastroenteroloških (čir, kolitis), endokrinih (šećerna bolest, oboljenje štitne žlezde), do onkoloških (karcinom) i autoimunih bolesti.
Rešite se briga
Stres ima vrlo značajnu ulogu u nastanku ovih oboljenja, a takođe i samo obolevanje može biti stresogeni događaj za čoveka, što povlači niz emocionalnih reakcija. Tada je potrebno pomoći pacijentu da ih razreši i umanji loš uticaj emocija na tok i ishod telesne bolesti.
Psiholozi tvrde da, kada se neka osoba nalazi u stresnoj situaciji i nije u stanju da psihološki obradi neprijatne emocije, dolazi do somatizacije odnosno ispoljavanja emocija putem tela. Tada ona ima neke od sledećih telesnih simptoma: lupanje srca, oseća nedostatak vazduha i pritisak u grudima, ima smetnje pri gutanju; znoji se, suše joj se usta, boli je stomak, oseća mučninu, nagon za povraćanjem i nadimanje, trnu joj ruke i noge...
Na osnovu svih tih simptoma ljudi često posumnjaju da imaju neku telesnu bolest i bezuspešno obilaze lekarske ordinacije.
Veza duša-telo
Patološka veza duša-telo stvara se kada opterećujući i stresni doživljaji ne mogu da se „prorade“ i razreše psihičkim aparatom, već se uznemirenost prazni preko vegetativnog nervnog sistema u tkiva i organe. Takav način komunikacije psihe i tela u početku izaziva samo poremećaj funkcija, ubrzava rad srca, povećava krvni pritisak, menja ritam disanja. Međutim, ako se to stanje nastavi, može doći do težeg oboljenja.
Tekst Žaklina Milenković
Osećanja pod kontrolom
+ Osobi koja duže vreme ne može da „svari“ neki problem, preti čir na želucu
+ Povišen krvni pritisak obično je posledica potisnutog besa, a ako je to učestalo, dolazi do poremećaja kičmenog stuba
+ Strah, nesigurnost i anksiozna stanja često mogu da blokiraju spontano disanje, što dovodi do astme, bronhitisa i alergije
+ Ljudi koji često guše iskrena i duboka osećanja, spontanost i ljubav, sami sebe dovode u opasnost da obole od kardiovaskularnih bolesti
Ranjena duša pogađa srce
Srce je organ koji sigurno ima najjaču vezu sa emocionalnim životom ili sa preživljavanjem određenih situacija. Kada se pripremamo za ljubavni sastanak, srce nam ubrzano radi, a kada smo u društvu voljene osobe, često imamo osećaj da će nam srce „iskočiti iz grudi“. S druge strane, kada se mnogo uplašimo, srce nam „siđe u pete“. Ranjena duša najčešće pogađa kardiovaskularni, disajni i probavni sistem.
Savet+
Radite na emocijama
Pošto utiču na zdravlje, osećanja traže da se njima bavimo, posebno kada nas vode u pogrešnom smeru. Skrivene emocije, kojih nismo svesni, sigurno će nam stvarati probleme u životu, baš kao i one koje nas sprečavavaju da komuniciramo hladne glave.