Barklizov „poslednji pogled“ težak 150 miliona dolara

Investitori na tržištima stranih valuta pojačavaju pritisak na banke i market mejkere zahtevajući objašnjenje za jednu njihovu uobičajenu praksu koja bi u pojedinim slučajevima mogla prerasti u zloupotrebu.

Odeljenje za finansijske usluge američke savezne države Njujork kaznilo je prošlog meseca britansku banku Barkliz (Barclays) sa 150 miliona dolara zbog zloupotrebe opcije „poslednjeg pogleda“ u trgovini stranim valutama, što je dodatno pojačalo sumnje u ispravnost pravila koja vladaju na ovom tržištu.

Analiza regularnosti poslovanja na veleprodajnim tržištima, koju je ranije ove godine sprovela Banka Engleske, dovela je u pitanje praksu po kojoj se market mejkerima ostavlja nekoliko milisekundi da odbiju nalog za transakciju, nakon što je klijent već prihvatio ponuđenu cenu. Budući da na kraju nije došla do konačnog zaključka po tom pitanju, Banka Engleske zatražila je da se izvrše dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li je reč o prihvatljivoj tržišnoj praksi.

Sumnje su se produbile nakon što je Barkliz navodno iskoristio svoju platformu za trgovanje devizama kako bi odbio transakcije koje bi bile nepovoljne za banku, a zatim lagao klijente o razlozima zbog kojih su njihovi nalozi bili odbijeni. U pokušaju da sakriju svoje postupke, čelnici Barkliza savetovali su zaposlenima da „samo zabašuruju i izvrdavaju“ odgovore na pitanja investitora u vezi sa sumnjivim transakcijama.

Ovo pitanje skrenulo je pažnju javnosti na način na koji funkcionišu devizna tržišta. Na elektronskim berzama rasponi između kupovne i prodajne cene najpopularnijih valutnih parova su toliko mali da se izražavaju s najmanje četiri decimale. Budući da je to tržište na kojem dominiraju banke i da se podaci o cenama ne nalaze na jednom mestu, trgovanje je podeljeno između banaka i nezavisnih platformi.

Takva fragmentacija, međutim, znači da samo šačica banaka i visokofrekventnih trgovaca može da ima celovitu sliku tržišta. To je navelo market mejkere i druge učesnike koji obezbeđuju likvidnost tržišta da uvedu opciju „poslednjeg pogleda“, koja se koristi jedino u trgovini stranim valutama, iako slični instrumenti postoje i na drugim tržištima.

„Mnogi smatraju da ‘poslednji pogled’ pruža lažan osećaj sigurnosti kad je reč o pravoj tržišnoj ceni“, kaže Kevin Mekpartlend (Kevin McPartland), rukovodilac zadužen za istraživanje strukture tržišta u konsultantskoj kući za tržišta kapitala „Grinič konsalting“ (Greenwich Consulting).

Oni koji podržavaju ovu opciju tvrde da je to ključno oruđe kojim se visokofrekventni trgovci sprečavaju da naglo izmene cene neposredno pre izvršenja naloga, dok se u isto vreme market mejkerima ostavlja mogućnost da zadrže mali raspon između kupovnih i prodajnih cena za svoje klijente.

„To je efikasno rešenje za ovaj problem“, kažu iz „Norges bank investment menadžmenta“ (Norges Bank Investment Management, NBIM), ogranka za upravljanje aktivom norveškog državnog investicionog fonda, koji je jedan od najvećih investitora na svetu. „’Poslednji pogled’ služi legitimnim potrebama učesnika koji obezbeđuju likvidnost tržišta i može da doprinese povećanju likvidnosti koja je dostupna investitorima.“

Međutim, slučaj banke Barkliz pojačao je strah da bi market mejkeri mogli da zloupotrebe ovu opciju, bilo da bi proizvoljno prihvatali ili odbijali da izvrše naloge zavisno od kretanja na tržištu nakon što je nalog izdat, ili da bi izvršavali naloge za svoj račun pre nego one za račun svojih klijenata. Na globalnom tržištu neće biti novih pravila koja bi ograničavala trgovanje na spot-tržištu, što znači da će industrija morati sama da objasni svoje postupke klijentima i regulatorima.

Jedan od problema je taj što „poslednji pogled“ nije ni standardizovan, ni transparentan. Mnoge platforme za trgovanje koje su u vlasništvu banaka, kao što je Barklizov „barks“ (Barx), dozvoljavaju upotrebu ove opcije, kao i neke tzv. multidiler platforme kao što su „hotspot“ (Hotspot) „Bets global marketa“ (Bats Global Markets) i Tomson Rojtersov (Thomson Reuters) „Ef-eks ol“ (FXAll), koje na jednom mestu prikupljaju ponude velikog broja brokera.

„Mislim da se moraju uzeti u obzir oba stanovišta“, kaže Filip Vajsberg (Philip Weisberg) iz „Tomson Rojtersa“, jedne od najvećih svetskih platformi za trgovinu, zadužen za tržište stranih valuta. „Cilj je bio da se pre svega poveća transparentnost i da se dozvoli tržištu da samo odluči u kom smeru će ići. Nekim klijentima potrebna je sigurna cena, nekima ne treba potpuna izvesnost, a neki ne mogu da obrade cene koje se brzo menjaju.“

Isto tako, primećuje on, nisu svi market mejkeri isti. „Nisu sve strategije koncipirane na isti način. Neki ljudi imaju veći uticaj na tržište nego ostali.“

Nisu svi ubeđeni da je takva opcija neophodna. Ta praksa „više nije potrebna, imajući u vidu napredak koji je postignut u tehnologiji trgovanja“, kaže Dejvid Merser (David Mercer), direktor londonskog „Elmaksa“ (LMAX).

„Može da se desi da jedan diler obavlja strukturisano finansiranje trgovine za jednog klijenta, ali ne biste celu transakciju vršili preko spot foreks platforme - možda samo jedan njen deo, ili bi se platforma mogla koristiti za hedžovanje“, kaže Den Markus (Dan Marcus), direktor platforme za devizno trgovanje „Par ef eks“ (ParFX), u vlasništvu švajcarske kompanije za finansijsko posredovanje „Tradišen“ (Tradition). Ova platforma nema opciju „poslednjeg pogleda“. „Mi ne promovišemo ‘nesigurnu likvidnost’. To bi bilo u potpunoj suprotnosti sa svim našim principima“, kaže on.

Međutim, kako primećuju u NBIM, nije jednostavno za investitore da se prebace s trgovanja s jednim dilerom na multilateralnu platformu, gde veličina transakcija ne može uvek da zadovolji potrebe krupnih investitora.

„Prednost brokera-dilera je u tome što je s njima trgovina jednostavnija, ne samo u smislu troškova tehnologije povezivanja već i kad je reč o veličini transakcija“, napominje Jazid Šarajha (Yazid Sharaiha), direktor strategija za implementaciju u NBIM.

Suočeni sa dilemom, mnogi zagovornici opcije „poslednjeg pogleda“ traže da postupci market mejkera budu transparentniji i da se posveti jednako velika pažnja praćenju njihovog ponašanja. Ali da li će to biti dovoljno da se ponovo stekne poverenje klijenata?

„Da su veliki investitori mislili da im ‘poslednji pogled’ nanosi štetu, trgovali bi na nekom drugom mestu“, kaže Mekpartlend.

Philip Stafford