Jedan dečak upitao je svoju majku: Majko, žasto plačeš?
"Zato što sam žena", odgovorila mu je majka.
"Ne razumem te", zbunjeno je rekao dečak.
Mama ga je samo zagrlila nežno i reču mu: – "Nikada i nećeš razumeti sine".
Kasnije je upitao svoga oca:
"Tata, zašto mi se čini da mama plače bez ikakvog razloga?"
"Sve žene ponekad puste svoje suze bez ikakvog razloga", bilo je jedino što je otac znao reći.
Dečak je odrastao i postao je čovek, a još uvek se pitao i tražio odgovor zašto žene plaču. Jedne noći u snu mu se javio Bog i on ga je upita:
"Bože, zašto se žene tako lako rasplaču?"
Bog mu je odgovorio:
"Kad sam stvarao ženu morala je biti posebna. Dao sam joj ramena dovoljno jaka da nosi svu težinu ovoga sveta, a opet dovoljno nežna da svakome mogu pružati utehu. Dao sam joj unutrašnju snagu da podnese porođaj i odbijanje koje joj toliko puta stiže od njene dece.
Dao sam joj čvrstinu koja joj omogućuje da ide dalje kad svi drugi odustanu i da se brine za svoju rodbinu i porodicu u dane bolesti i nevolje bez prigovora. Dao sam joj osećajnost da voli svoju decu bez obzira na sve, čak iako su je veoma povredili.
Dao sam joj snagu da nosi svoga muža kroz njegove greške i načinio je od njegovog rebra da bi štitila njegovo srce. Dao sam joj mudrosti da zna da dobar muž nikada ne bi povredio svoju ženu, ali da povremeno testira njenu snagu i odlučnost da postojano bude uz njega. I napokon, dao sam joj suzu da se isplače.
(Dnevne.rs)