Tada Ana sveta zače od muža svoga, i posle devet meseci rodi ćerku, blagoslovenu od Boga i od svih kolena ljudskih, Presvetu Devu Mariju Bogorodicu.
Po hrišćanskom verovanju, rođenje Bogorodice, Deve Marije, nije bilo uobičajeno. Ona je unapred prorečena, najpre od Boga: jer će "seme ženino satrti glavu zmije" (1 Moj 3,15), a onda i od starozavetnih proroka, u mnogim proroštvima.
Rođena je od Bogom izabranih roditelja, Joakima i Ane (oni u početku braka nisu imali dece, pa su mnogo tugovali, jer se neplodnost kod Judeja smatrala kao sramota), koji su se odlikovali čistim, svetim i pravednim životom, i koji su potekli iz dva, Bogom izdeljena roda jevrejskog naroda: carskog Davidovog i prvosvešteničkog Aronovog.
Bogorodica je rođena u Nazaretu, u Galileji (Lk 1,26-27), a njeno ime Marija, koje je nekad nosila i Aronova sestra (2 Moj 15,20), bilo je sasvim uobičajeno i brojno u vreme rođenja Gospoda Isusa Hrista.
Žene ne rade u toku dana, a poneke bdiju svu noć uoči praznika dok ne čuju prve petlove. Kad ih čuju kažu: - Čujem, čujem petle, svoje čuvam, selsko zbiram.
U nekim selima majke sa ženskom decom idu oko kuće i bacaju pepeo ili proso da bi sačuvale kuću od zlih čini. Bolesne žene odlaze u manastire na molitve, a nerotkinje odlaze na konak, pa ostaju po tri dana.
U stara su vremena muškarci, čije bi žene posle dužeg vremena zatrudnele, odlazili u ponoć na vilina ili druga urokljiva mesta i pobadali krstiće napravljene od tisovog drveta