Kompanija Royal Dutch Shell 2016. planira da ugasi 2800 radnih mesta, a odluka je doneta nakon što je Shell najavio da će preuzeti kompaniju BG Group. Odlučeno je da će se na globalnom nivou Shell reši 3% trenutne radne snage.
Vest dolazi u trenutku kada je cena nafte pala na najniži nivo u proteklih sedam godina i početkom ovog meseca se kreće ispod 40 dolara po barelu.Odluka kompanije Royal Dutch Shell uopšte ne čudi, jer sve kompanije i zemlje koje zarađuju na proizvodnji i prodaji nafte i naftnih derivata moraju da revidiraju svoje dugoročne planove i racionalizuju troškove.
Sjedinjene Američke Države
Američke kompanije specijalizovane za eksploataciju ležišta škriljaca takođe drastično smanjuju proizvodnju, a sa bilansa brojnih preduzeća nestaju milijarde barela nafte.
Mnoge kompanije specijalizovane u ovom sektoru su otpisale deonice znatnog dela svojih ležišta. Kao što je navedeno u članku "Milijarde barela nafte nestale u oblaku dima", koji je objavio Bloomberg, "kompanije su prisiljene da smanjuju svoje aktivnosti i rešavaju vlasničke udela zbog surove ekonomske stvarnosti".
Konkretno, Chesapeake Energy će izgubiti 45% svojih rezervi nafte, odnosno 1,1 milijardu barela. Bill Barrett Corp. će izgubiti i do 40% od deklarisanih rezervi, dok će bilansom kompanije Oasis Petroulem "nestati" 33% rezervi.Slični gubici očekuju mnoge druge kompanije.
Prošle godine je isplativost posla sa škriljcima procenjena na 95 dolara po barelu, uprkos činjenici da su cene na berzama već bile pale ispod 50 dolara po barelu. To je bila procena kada su kompanije objavile svoje rezerve nafte u februaru i martu 2015. godine.Ove godine, međutim, uzimajući u obzir fiksnu cenu nafte za 1. decembar 2015., indeks prema kojem američko "Povereništvo za vrednosne papire" očekuje profitabilnosti depozita je 51 dolar po barelu, a kako je sada cena ispod 40 dolara, pitanje je samo kada će kompanije kao što su Chesapeake Energy, Bill Barrett Corp. ili Oasis Petroulem da proglase bankrot.
Niske cene nafte su takođe dovele do toga da su i investicioni fondovi specijalizovani u energetskom sektoru tokom poslednja 3 meseca izgubili 15,4% imovine, što je mnogo gore od svih drugih sektora.Očekivani porast bankrota mnogi vide kao "nužnu korekciju" koja će uravnotežiti ponudu i potražnju i vratiti je u normalu. Nakon rasta cena kompanije naftnog škriljca će verovatno opet postati popularne, ali ako "poraz" bude toliko jak, verovatno je da više godina neće biti masovnog povratka velikog novca u taj sektor.
Saudijska Arabija
U Sjedinjenim Državama je u energetskom sektoru najviše ugrožen posao sa škriljcima, što je logično, s obzirom na špekulativne aktivnosti koje ga prate od prvog dana, ali zato drugi sektori u zemlji, pre svega finansijsko-špekulativni, još uvijek osiguravaju pristojnu dobit.Saudijska Arabija nema ništa osim nafte, što je opšte poznata činjenica, a ipak se upustila u ovaj vrlo rizičan naftni rat.Zašto je Saudijska Arabija igrala tako riskantnu igri? Stručnjak za prirodne resurse,Michael Klare, ima svoje objašnjenje."Sve zemlje koje u velikoj meri zavise od izvoza nafte pate od posledica trenutne krize cena, što je globalna pojava koja će potrajati neko vreme. Potražnja za naftom nije porasla kao što su u prošlosti mnogi očekivali i sada se svi proizvođači bore za udeo na tržištu. Trenutna situacija je praktično borba ili rat za tržište", tvrdi Michael Klare.Ko će popustiti prvi?
Prema Michaelu Klareu, Saudijci se protive da smanje proizvodnju, jer ako oni to učine, drugi veliki proizvođači kao što su Rusija, SAD, Iran ili Irak će to iskoristiti. Oni ne žele da budu da trpe teret rezova proizvodnje. Svako se boji da bude prvi i preuzme inicijativu smanjenja potrošnje, tako da imamo neku vrstu igre ko će prvi popustiti", rekao je stručnjak i dodao "kako je ovo za Saudijce vrlo rizična igra"."
Oni su uspeli da zadrže političku i socijalnu stabilnost u zemlji. Pomoću svojih prihoda od nafte su sa svim vrstama javne potrošnje i blagostanjem kupili veliki deo populacije, a ako budu morali da smanje proizvodnju, rizikuju socijalne nemire. Tako oni igraju vrlo opasnu igru, jer to ne može da potraje", rekao je Klare.Što se tiče budućnosti naftnog sektora u kratkom roku, prognoza analitičara nije baš ohrabrujuća, jer tvrdi "kako nigde ne vidi bilo kakve znake snažnog rasta"
Uprkos uveravanjima saudijskih vlasti o stabilnosti njene države, Rijad je iscrpio sve svoje rezerve.Dakle, trenutno ima rekordni proračunski deficit od 20% BDP-a, što je već dovelo do krize u javnim finansijama.MMF navodi kako su predlozi arapskih ekonomista za 2016. "neadekvatni u odnosu na cilj fiskalne konsolidacije u srednjoročnom razdoblju". Kraljevska riznica misli da smanji deficit za samo 0,4 postotnih bodova i tako će biti 19,6% BDP-a.
Rijad hitno mora da se okrene smanjenju javne potrošnje i devalvaciji nacionalne valute, navodi MMF."Osim toga, temeljem odluke kralja Salmana je proračun dodatno opterećen. Naime, saudijski monarh je uveo bonuse na plate zaposlenima u javnom sektoru u januaru ove godine, a veliki trošak su mu i vojne operacije koje sprovodi u Jemenu", tvrdi glavni ekonomista MMF-a za bliskoistočna pitanja, Masood Ahmed.Od rekordnih 743 milijarde dolara prošle godine, međunarodne rezerve Saudijske Arabije su pale na 82 milijarde dolara. Prema procenama američkog Ministarstva finansija, samo u prvoj polovini 2015. je Saudijska Arabija izgubila oko 150 milijardi dolara zbog pada cena nafte.
Rusija
Rusija je takođe zemlja koju snažno pogađaju niske cene energenata, ali je udeo prihoda od nafte i plina u ruskom proračunu negde oko trećinu, a ne, kao što je ustaljeno mišljenje, da zemlja u potpunosti zavisi od izvoza nafte i plina, kao Saudijska Arabija. U "naftnom ratu" u kojem su planirali da Rusiju bace na kolena kao nekada SSSR su izgleda veći gubitnici oni koji su taj rat pokrenuli, Saudijska Arabija i SAD, nego sama Rusija. Saudijska Arabija izgleda više od ostalih, jer se ispostavilo da Moskva i Vašington ipak imaju rezervni plan, čak i više njih, ali i stručnjake koji su u stanju da daju precizna kratkoročna i srednjoročna predviđanja, dok Rijadu, koji se isključivo oslanja na klasičnu eksploataciju i prodaju sirove nafte, ovim tempom preti pražnjenje državnih zaliha, a prema izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda i prazna naftna polja. Konačnog pobednika nećemo morati dugo da čekamo. Najviše pet godina u slučaju Saudijske Arabije, a što se tiče "gotovo besplatne nafte" iz škriljaca, možda i manje.
Autor: N. Babić/Altermainstreaminfo