U narodnoj tradiciji ova srpska svetiteljka je upamćena kao izuzetno obrazovana, mudra i lepa žena koja još od detinjstva nije "ispuštala knjigu iz ruku".
Za slepog Stefana, izgnanog srpskog despota, se udala novembra 1460. godine. Kratko su živeli u Albaniji dok su posle život proveli u siromaštvu u Italiji.
Život Svete srpske mati Angeline bio je izuzetno težak - nadživela je muža, oba sina i ćerku Maru. Tri puta je bila prinuđena da prenosi mošti svog muža, a dobar deo života je bila prognana od strane ostale srpske vlastele.
Ne zna se pouzdano kada se Angelina zamonašila. Zna se da je, uprkos siromaštvu, bila ktitorka velikog broja manastira i da je ostatak života provela u molitvi i tišini, bdijući nad moštima supruga i sinova.
Preminula je 1520. godine i sahranjena je prvo u svom manastiru Sretenju, a potom su njene mošti prenete u manastir Krušedol i položene u kovčeg zajedno sa moštima njenog sina Jovana. Turci su 1716. zapalili manastir Krušedol zajedno sa moštima svih Brankovića.
Ipak, narod nije zaboravio ovu hrišćansku mučenicu! Kult Prepodobne mati Angeline u Srbiji se javio veoma rano - njeno prvo žitije pojavljuje se već u 16. veku, a slično je i sa službom.
Zbog ljubavi i blagosti kojom je zračila za života, ova svetiteljka se kroz celu službu i danas oslovljava kao - mati, prepodobna, preblažena, prisnoblažena, dostoblažena, blažena... Prepodobna Angelina pominje se i u Službi njenog sina - svetog Jovana - i u Zajedničkoj službi svim Svetim Brankovićima, a njen lik se pojavljuje na svim ikonama ove srpske mučeničke porodice, prenosi Dnevno.
Kako je dobar deo života provela u bedi i teškom životu, seleći se i bežeći, mati Angelina danas se smatra zaštitnicom siromašnih i ugnjetavanih. Ona sve vernike uči, a o tome svedoči i njen čitav život, da fizička beda nije važna dokle god je srce ispunjeno. Duhovna beda je mnogo opasnija i zato, narod kaže, da na današnji dan svako u molitvi treba da pomene Prepodobnu mati Angelinu kako bi nam ona pomogla da život dovedemo u red.