Privatizaciju medija u Srbiji obeležila su kršenja zakona koja se tiču prava određenih subjekata da učestvuju u kupovini medija, a proces privatizacije iskorišćen je kao paravan za "fiktivni prenos vlasništva sa javnog na privatni sektor politički i finansijski povezanim licima", ocenjeno je u Beogradu.
Predstavnik Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava Dragan Dobrašinović podsetio je da je od 73 medija prodato 34 i da su se sve bojazni stručne javnosti i građanskog društva koje su pratile proces obistinile.
Dobrašinović je ocenio da je država formalno izašla iz većine medija, ali da je državni novac usmeren ka "miljenicima političke elite".
"Neki od problema privatizacije su to što su jedan broj medija kupili kupci koji po zakonu i pratećim aktima to ne bi trebalo da budu. Kupovina medija budžetskim novcem, kršenje zakona od strane nadležnih organa za sprovođenje privatizacije, privatizacija bez prenosa akcija", naveo je Dobrašinović na konferenciji za novinare.
Toplički centar za demokratiju i ljudska prava je od MUP zatražio uvid u kaznenu evidenciju za Radoicu Milosavljevića koji je kupio osam medija jer postoji indicija da je bio osuđen na kaznu zatvora za delo koje ga na osnovu Zakona o privatizaciji diskvalifikuje kao kupca.
Dobrašinović je rekao i da se kao neosnovano pokazalo očekivanje da će privatizacija doprineti ravnopravnom položaju medija i izjednačavanje šansi za pristup javnim fondovima namenjenih informisanju.
Kao primer da postoji trend kupovine medija budžetskim novcem naveden je primer Studija B. Ta televizija je na konkursu Sekretarijata za informisanje Grada Beograda dobila 23 miliona dinara za emisiju "Beograde dobar dan" koja se već emituje na toj televiziji.
Dobrašinović je kazao da je Građanski izveštaj o privatizaciji medija preliminarni.
Prema izveštaju početna cena za prodaju se kretala od 235 evra (Centar za informisanje Novi Kneževac) do 7.397.012,62 evra (Dnevnik Novi Sad).
Većina medija je prodata po ceni približnoj početnoj, dok su neki mediji prodati i po 70 puta većoj ceni od početne (Radio Šid).
Tanjug postoji u čudnom stanjuUrednik antikorupcijskog sajta Pištaljka Vladimir Radomirović ocenio je da je novinska agencija Tanjug ostala da postoji "u čudnom stanju" i posle dva neuspela pokušaja prodaje i nakon što je formalno pravno prestao da postoji u ponoć 31. oktobra.
"Za nepostojeći Tanjug u poslednjih mesec i po dana Vlada Srbije uplatila je 94.248.400 dinara. Tanjug nije izbrisan iz registra APR, a 90 ljudi ostalo je da radi, a direktorka Branka Đukić ponudila je nove ugovore o delu na još mesec dana", kazao je on i dodao da se ne zna ko se u tim ugovorima navodi kao poslodavac.
On je rekao da se postavlja pitanje da li će od 1. januara biti formiran neki novi Tanjug doo sa nekim novim "fantomskim vlasnikom".