Najzagađeniji su Užice, Valjevo i niži delovi Beograda, a više od 80 odsto emisija zagađujućih materija u vazduh potiče iz sektora energetike.
"Od početka novembra imamo nekoliko epizoda sa izraženim stabilnim vremnenom i porastom koncentracija zagađujućih materija. Porast i odstupanja u odnosu na standarde, u odnosu na normale, nije svuda isti, ali se za područje Srbije može reći da je epizodno bilo prekoračenja koja su bila i dva do tri, a u nekim ekstremnim slučajevima na nivou satnih vrednosti, pet puta veća od standardnih vrednosti", rekao je Tihomir Popović iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Dima i čestica čađi ima i u selima, gde se ljudi greju na ugalj i drva.
U Beogradu najgore u Ulici despota Stefana
Jedna od najzagadjenijih tačaka u Beogradu, ali i u Srbiji je u Ulici despota Stefana gde je i merna stanica koja u najvećem broju zimskih dana, ukoliko ne duva košava ili ne padne sneg, pokazuje povećanu koncentraciju zagađujućih materija.
Tako je svake godine u grejnoj sezoni, veliki broj ljudi loži, pojačan je saobraćaj, ali zagađenja ima i zbog meteoroloških uslova.
"Oko pet puta je sada povećano na ovom mernom mestu u odnosu na koncentracije koje su dozvoljene. Mi smo na to skrenuli pažnju sugrađanima koji imaju neko hronično respiratorno oboljenje ili kardiovaskularno oboljenje da smanje dužinu boravka na otvorenom", ističe Vesna Slepčević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.
Posebno ugrožena deca
U poslednja dva meseca povećan je broj ljudi sa respiratornim problemima, a posebno su ugrožena deca.
- Velika je učestalost tako teških infekcija kada ljudi kašlju nedeljama. Oni koji imaju hronične plućne bolesti u ovom periodu imaju pogoršanje osnovne bolesti astme i hroničnog bronhitisa - objašnjava prof. dr Branislava Milenković iz Instituta za plućne bolesti.
U poslednjih deset godina porastao je broj obolelih od hroničnih plućnih bolesti i dece i odraslih. Slični podaci beleže se i u drugim evropskim zamljama, a jedan od razloga je sve zagadjeniji vazduh.