DŽAJA OTVORIO DUŠU I OTKRIO: Jednu stvar sebi ne mogu da oprostim...

Beta Ap
Dragan Džajić jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena. Treća Zvezdina zvezda, otovorio je dušu u jednom intervjuu i otkrio manje poznate stvari iz svog života. Tvorac najzlatnije generacije u istoriji Crvene zvezde, progovorio je o svojim strahovima, kajanjima ali i o tome šta misli o svom kumu, fudbalu, vojsci...

A ­- Aviona sam se plašio u početku svoje fudbalske karijere. Prvo moje "vazdušno krštenje" bilo je vrlo uzbudljivo: leteli smo avionom za Torino a umalo nismo doživeli nesreću i svi izginuli. Srećom, to na mene nije ostavilo nekog dubljeg traga i sada čak i volim da letim avionom.

B -­ Bolesti se najviše plašim. Po tom pitanju sam prosto hipohondar.

V -­ Verujem samo u rad. Talenat mnogo ne priznam. U redu, potrebno je da čovek bude i nadaren za nešto, ali samo to mu nijegarancija da će uspeti. To bi trebalo da znaju svi oni mladi ljudi koji počinju u sportu. I ne samo u sportu.

G -­ Gledao sam gotovo sve svetske igrače. Protiv mnogih sam i lično igrao. Pa ipak, najviše sam se oduševljavao Peleom i Rajkom Mitićem. Zbog ovog poslednjeg sam iz Uba švercujući se dolazio u Beograd. Samo da ga gledam.

D -­ Dva puta sam bio iskreno zaljubljen. U jednu učenicu sa Uba i Ivonu. Sve ostale veze su bile "onako"...

Đ -­ Đak sam bio solidan. I snalažljiv. Imao sam stroge roditelje i morao sam da učim. Sada sam malo zaostao zbog mnogih obaveza, ali ću kad­ tad završiti fakultet. Zlu ne trebalo ...

E -­ Evropsku i svetsku afirmaciju sam, mislim, zasluženo stekao. Jedino mi je žao što se sa "Crvenom Zvezdom" nisam uspeo probiti u Kupu šampiona. A mogli smo. Mislim da bismo uspeli ­ samo da sam i ja mogao igrati protiv "Panatenaikosa". Ali, sada ponovo imamo šansu. Iz Armije ću i ja stićida pomognem ...

Ž­ - Žrtvovao sam fudbalu dosta. Dobio sam od tog fudbala takođe dosta, ali, tvrdim: fudbal toliko volim da bih ga igrao i bez dinara. I sada i ranije. Uvek!

Z -­ Zadovoljstvo mi pričinjava, najviše, kad se nađem sa drugovima iz detinjstva. Svi oni su mi i dalje prijatelji. Srećom, niko se nije promenio. Ni ja ­ ni oni.

Foto: Zorana Jevtić


I -­ Igrao sam protiv mnogih slavnih, ali i nepoznatih bekova. Najteže mi je bilo protiv Spinozija, beka Juventusa i italijanskereprezentacije, a od naših teško mi je bilo protiv Miše Radakovića i Boškovića iz "Hajduka".

J -­ Jednom prilikom su mi provalili u stan i odneli mnoge vredne stvari. Krivca su uhvatili, ali stvari natrag nisam dobio. Tako sam po ko zna koji put platio "danak" popularnosti.

K -­ Kola sam do sada dvoja promenio. Prvo sam kupio "pežoa 404", a pre dve godine "BMW 2002". Ovim poslednjim sam zadovoljan i prezadovoljan.

L­ - Liz Tejlor je jedina poznata glumica u koju sam kao dečak bio zaljubljen. Gledao sam sve njene filmove, sanjao je ...

Lj -­ Ljutim se ozbiljno na grube protivnike i ljude koji intrigare. Sve drugo mogu da tolerisem ...

M­ - Maštao sam o tome da jednog dana postanem odžačar ili profesor. Postao sam fudbaler. Sudbina je nepredvidljiva ...

N -­ Novinare sam oduvek poštovao i cenio. I imao razumevanja za njihov posao. Zbog toga sam, čini mi se, imao samo neprilika. Omeni se pisalo sve i svašta. A ljudi, oni obični koji me cene i vole, često nisu znali šta da misle o meni. Zbog toga je i razumljivo što sam danas više rezervisan i "zatvoren u sebe".

Nj -­ Njihovo ­ mislim na pravo novinara ­ jeste da pišu objektivno. Nikada se nisam ljutio zbog toga što su mi dali slabiju ocenu nego što sam je zaslužio, ali ima nekoliko novinara koji o meni pišu tendenciozno i s namerom da odvrate navijače od mene. A to im naravno nikada neće poći za rukom. Poručite im to, slobodno...

O -­ Obišao sam skoro čitav svet. I više kao da nemam želju da putujem ni u jednu zemlju ...

P -­ Pevao sam za jednu diskografsku kuću. I snimio jednu ploču sa narodnim melodijama. Danas to sebi nikako ne mogu da oprostim. Nije mi to trebalo... Na Zapadu to možda ne bi bilo ni malo čudno, ali kod nas ...

R -­ Ružicu Sokić najviše cenim od domaćih glumaca. Pozorišnih. Od filmskih ­ Milenu Dravić ...

S­ - Srećan sam kad dobijam. Bilo u čemu. Pa makar igrao bilijar. Na poraze nisam navikao, iako su oni sastavni deo sporta ...

T -­ Tražio sam da što pre idem u armiju. I trudiću se da budem dobar vojnik, kako bih bar koliko ­toliko demantovao priče da su poznati fudbaleri "po pravilu" slabi vojnici.

Ć -­ Ćevapčići sa kajmakom ­ to je moje najomiljenije jelo sa roštilja.

U -­ Ub. To je moje mesto rođenja i najprijatnije mi je kad iz Beograda na nekoliko dana "pobegnem" u Ub i s drugovima iz detinjslva zaigram mali fudbal...

F -­ Fiskultura u vojsci mi je najmrskija. Prosto kao da nisam ­sportista. Rano se ustaje, pa...

H -­ Hajka na nas fudbalere je nepravedna. Toliko ima profesija u kojima se više zarađuje, a mi fudbaleri smo postali "bele vrane" udruštvu. Sve ispada po onoj narodnoj: "Povika na vuka, a lisice meso jedu ... "

C -­ Cigaretu zapalim jedino kad sam strašno nervozan. A to se retko događa...

Č -­ Čekanje me strašno nervira. Nikada nisam voleo nikoga da čekam, ponajmanje devojke na sastanku. A i ja sam tačan. Međutim, sada sam prosto osuđen da čekam ... čekam pisma od jedne "male" iz Beograda.

Dž - ­ Džems Džojs. Uzeo sam da čitam njegovu knjigu "Dablinci". Dopada mi se kako piše.

Š­ - Šah kako igram ­ mogao bih da se borim i za jednu od kategorija. Za razliku od kuma Milovana Đorića, inače mog sparing partnera, koji bi mogao jedino da se bori za ­ tešku kategoriju. Tako je dobar šahista ...

(Yugopapir - intervju iz 1973)