Taj akt predviđa mogućnost da se odnosi između lica istog pola - u vidu građaske zajednice, domaćeg partnerstva ili u bilo kom vidu, regulišu posebnim zakonom tako što bi im se priznala ista prava kao i parovima iz vanbračnih zajednica muškarca i žene.
Komisija za izradu GZ se uopšte nije bavila tim pitanjima, jer bi to pre svega bilo suprotno Ustavu koji izričito predviđa da je brak zajednica muškarca i žene, rekla je član Komisije Olga Cvejić Jančić Tanjugu."Međutim, ono što bi bilo u skladu sa našim Ustavom jeste da se homoseksualnim parovima priznaju prava koja se priznaju heteoseksulanim partnerima koji nisu sklopili brak, odnosno koji žive u vanbračnim zajednicama", ukazala je Cvejic Jančić.
Prema nenim rečima, Srbija će jednog dana morati da reguliše prava koja proizlaze iz zajednice života osoba istog pola, ali ne u vidu sklapanja braka ili prava na usvajanje dece, nego u onom obliku u kome se to priznaje i vanbračnim zajednicama između muškarca i žene.Istopolnim partnerima koji žive u zajednici sada nisu priznata nikakva prava koja iz te zajednice proizilaze kao što su pravo na deobu zajednicki stečene imovine, pravo na međusobno izdržavanje tokom i nakon prestanka partnerstva...Zato je Komisija, prema rečima Cvejić Jančić, ostavila mogućnost da se to pitanje uredi posebnim zakonom koji će regulisati - koja prava i pod kojim uslovima bi im bila priznata.
Nacrt GZ sadrži samo jedan stav u kojem je navedeno: "zajednica života lica istog pola uređuje se posebnim zakonom".Ustav definiše da se "brak zaključuje između muškarca i žene na osnovu slobodno datog pristanka pred državnim ogranom", a vanbračna zajednica se izjednačava sa brakom.Cvejić Jančić je takođe ukazala da je u najnovijoj odluci povodom tri italijanska slučaja homoseksualnih parova, Evropski sud za ljudska prava ponovo istakao da države članice Saveta Evrope, koje su potpisnice Konvencije o ljudskim pravima, moraju da poštuju slobodu izbora zajednice života, a Srbija je potpisnica Konvencije.Komisija smatra da je sklapanje braka lica istog pola u Srbiji u ovom momentu preuranjeno, imajući u vidu da je do 1994. godine homoseksualni odnos predstavljao krivično delo, kao i da je u svesti naroda ukorenjeno shvatanje da je taj odnos nešto neprihvatljivo, nedopušteno, čak i bolesno.
Kada je u pitanju jedno od mogućnih rešenja za poseban zakon, zajednica osoba istog pola mogla bi da bude predviđena kao "faktička zajednica" - bez obaveze registracije bilo koje vrste, mada bi u tom slučaju ostao problem dokazivanja njenog postojanja, kao i da bi mogla da se predvidi registracija tih zajednica, u kom slučaju bi bilo potrebno ustanoviti poseban registar koji bi vodio administrativni organ.
Oba rešenja se nalaze u pravnim sistemima drugih država.Kada je reč o usvajanju dece, priznavanje tog prava takode zahteva vreme i viši stepen tolerancije nego što je to trenutno slučaj u Srbiji, pa zbog toga to pitanje u Komisiji nije razmatrano kao opcija.Međutim, u praksi Evropskog suda za ljudska prava, koji je nadležan i za odluke domaćih organa kojima su povređena prava garantovana Konvencijom o ljudskim pravima, ima odluka kojima je ustanovljena takva povreda zbog nepriznavanja prava na usvojenje zbog homoseksualne orijentacije budućeg usvojioca, kao što je to slučaj u kom je bila tužena Francuska.
Francuska je nakon toga, kao i Engleska i Vels, priznala 2013. godine i pravo na sklapanje braka, čak i u crkvenoj formi i pravo na usvajanje dece.Pravo na usvajanje dece homoseksualnim partnerima inače je priznato u mnogim savremenim pravima evropskih i vanevropskih zemalja.To je slučaj sa Argentinom, Belgijom, Brazilom, Danskom, Irskom, Islandom, Holandijom, Norveškom, Španijom, Švedskom, Engleskom i Velsom, Urugvajem.U Nemackoj od 2004. godine pravo na usvajanje dece priznaje samo istopolnom partneru biološkog roditelja deteta, kao i u Finskoj i na Grenlandu od 2009. U Sjedinjenim Američkim Državama je u nekim državama dozvoljeno je da sitopolni partneri usvajaju decu u Masacusetsu, Floridi, Kaliforniji, Ajovi, Nju Džersiju, Njujorku, Vermontu, Vašingtonu...