Nema više Makija, oka mog lepog, priča Miša Klajić gušeći se u suzama u žalosti za izgubljenim jedincem Markom, vaterpolo trenerom varšavske Legije, koji je preminuo pre tri dana na aerodromu glavnog grada Poljske, pred let za Beograd.
U domu Klajića u Borči muklu tišinu prekidaju jecaji. Dolaze rođaci, Markovi ortaci iz kraja, sa vaterpola, izjavljuju saučešće i ostaju u šoku jer se omiljeni drug i saigrač iznenada, u 25. godini, preselio u večnost. Otac Miša otvara vrata Markove sobe i pokazuje zid sa osvojenim medaljama.
Zorana Jevtić
Otac Miša: voleo je život, bio skroman momak, a više ga nema među nama
Porodica u agoniji
- Bio je divno dete, posvećeno porodici, prijateljima i sportu, u kom se kao trener pronašao i počeo da napreduje dok ga smrt nije prekinula. Igrao je u Partizanu. Na početku, u kadetskom uzrastu, zvali su ga u reprezentaciju Srbije, ali je kasnije zaigrao za zemlju svoje majke Poljsku - govori neutešni otac.
Zorana Jevtić
Bio i selektor
Pokojni Marko postarao se da u maminoj domovini učestvuje u postavljanju temelja u izgradnji vaterpolo sporta. Radio je kao trener Legije, a preuzeo je i brigu o mladoj reprezentaciji, za koju je verovao da može ući u istoriju poljskog vaterpola. - Voleo je da trenira odmalena, nikad mu nije bilo teško da uveče idemo iz Borče na Taš i da preplivava kilometre. Vodio sam ga svaku noć i kada sam umoran od posla padao s nogu. Naučio sam svaki kamen i banderu u parku čekajući njegov izlazak iz bazena, znajući da mu to čini veliko zadovoljstvo i eto... Koliko život ume često da bude nepravedan - priča otac Miša i dodaje: - Njega, koji je toliko voleo život, bio uzoran i skroman momak, sa ogromnom ambicijom da postane vrhunski stručnjak, više nema među nama. Jednom davno mom kolegi je umrlo dete, a ja sam se pitao kako li živi taj jadni čovek s tužnim saznanjem da je zauvek izgubio svoje čedo. Sada znam. Teško je, srce puca od tuge.
Zorana Jevtić
Medalje kao svedočanstvo... Odličja tragično preminulog trenera
Apel „ER SRBIJO“, POMOZI KLAJIĆIMA!
Tragedija porodice Klajić dogodila se u predvečerje Božića u Poljskoj, gde tokom praznika svaka aktivnost prestaje, pa i rad državnih službi. Obdukcija još nije urađena, a otac i majka u svojoj nesreći prinuđeni su da se bore i sa krutim birokratskim pravilima u obe zemlje. - Ubija nas i ova neizvesnost, ne znam kada ću preuzeti telo svog deteta. Ovde mi u „Er Srbiji“ traže datum povratka da bi mi dali kartu, a ja ne znam kada ću s Poljacima završiti kompletnu dokumentaciju. Predugo sve traje, možda bi nekad mogli da naprave izuzetak - kaže otac.