On i hiljade ljudi širom sveta veruju da misteriozno biće iz škotskog jezera zaista postoji. I dok jedni tvrde da je reč o dosad nekategorizovanoj životinji, drugi veruju da je Nesi preživeli dinosaurus, a treći da je reč o preraslom somu... Naravno, ima i mnogo onih koji smatraju da je reč samo o dobro osmišljenoj prevari zahvaljujući kojoj Škotska zarađuje oko 30 miliona funti godišnje.
Odmor od ljudi
- Kada je reč o viđenjima Nesi, ova 2015. je veoma dobra godina. Pet je potvrđeno, ali bilo je mnogo više prijava od kojih je većinu bilo lako objasniti prirodnim pojavama. Ovo je rekordan broj viđenja još od 2002. godine, a to je posebno važno ako se ima u vidu da 2013. nije bilo nijednog potvrđenog viđenja, pa su se pojavile teorije da Nesi više nije živa. Međutim, ovo je dokaz da se samo malo odmarala - ispričao je Kembel, vlasnik onlajn registra www.lochnesssightings.com.
Kako objašnjava, on je zabeležio sva potvrđena viđenja čuvene Nesi i ima ih 1.073.
- Tokom posete ovom kraju 1996, video sam nešto nalik minijaturnom kitu sa sjajnim crnim leđima na južnom kraku jezera. To je trajalo samo nekoliko sekundi, ali poslednjih 19 godina proveo sam pokušavajući da objasnim šta sam video. Kada sam otišao da prijavim viđenje, saznao sam da registar ne postoji, pa sam ga napravio - ispričao je Kembel.
On sam veruje da je Nesi ili neka ogromna riba ili džinovska jegulja, a ne praistorijsko čudovište, kao što to pojedinci tvrde.
Drevne legende
Prema tvrdnjama većine istraživača misterije Loh Nesa, još su Pikti, drevni stanovnici današnje Škotske, crtali na kamenju čudno stvorenje sa perajima umesto nogu i izduženim kljunom, a priče o vodenim čudovištima postoje i u škotskom folkloru. Ipak, prva beleška o čudovištu u ovom jezeru, tvrde, opisuje 565. godinu i susret vodenog čudovišta sa hrišćanskim misionarom. Prema Žitiju Svetog Kolumba, ovaj misionar je bio kraj jezera Loh Nes kada je jedan Pikt pao u vodu, pa ga je napao monstrum. Kolumba je stao kraj zveri, podigao ruku i rekao: „Nećeš ići dalje, niti dodirnuti čoveka. Vrati se nazad najbrže što možeš.“
Pojedini istraživači koji veruju u postojanje čudovišta tvrde da je upravo ova akcija hrišćanskog misionara razlog što se Nesi skriva skoro milenijum i po. Naravno, to ne znači da nije zabeleženo još mnogo priča o čudovištima u narednih nekoliko vekova.
Ipak, moderna legenda o Loh Nesu razvila se 1933, kada je kraj obale sagrađen put. Džordž Spajser i njegova žena vozili su kraj jezera i primetili su „najneverovatniju formu životinje“. Njihov susret sa neobičnim bićem opisali su novinaru Invernes kurijera, a urednik u tom listu bio je prvi koji je upotrebio termin čudovište.
Nakon toga, prijavljeno je još nekoliko viđenja, a ubrzo su počele da se pojavljuju i fotografije Nesi, kako su ljudi nazvali misteriozno biće. Do kraja godine nije više bilo novina koje nisu prenosile izjave o čudovištu, a jedan britanski cirkus ponudio je nagradu od 20.000 funti onome ko uhvati i dovede im životinju. Uzbuđenje je dostiglo vrhunac u decembru, kada je Dejli mejl unajmio glumca, reditelja i lovca na veliku divljač Marmadjuka Vederela da pronađe čudovište. Posle samo nekoliko dana on je prijavilo da je otkrio otiske stopala i dok su ih biolozi ispitivali, legije znatiželjnih turista počele su da obilaze Loh Nes. Nije bilo važno ni što je uskoro otkriveno da je otisak napravljen prepariranom nogom nilskog konja, Nesi je postala jedan od najpoznatijih modernih mitova.
Naučni pogledi
Uprkos tome što su mnoga viđenja i fotografije razotkriveni kao prevare, mit o Nesi je i danas živ, a čak su se i mnogi naučnici uključivali u istragu. Tako su pojedini tvrdili da je reč o plesiosaurusu, vodenom reptilu s dugim vratom, koji je nekako preživeo izumiranje dinosaurusa, drugi da je reč o posebnoj vrsti životinje koja je evoluirala od ovih bića, treći da su u pitanju ogromni mnogočekinjasti crvi. Osim toga, holandski zoolog Anton Kornelis Audemans je još tridesetih godina tvrdio da je moguće da je Nesi u stvari pripadnik grupe perajara, morskih sisara kojima pripadaju foke i morževi, a mnogi naučnici veruju da je ovo najrealnija opcija.Londonski pab
Univerzitetski profesor Garet Vilijams tvrdi da je on uspeo da otkrije da je legenda o Nesi izmišljena, i to tako što je više od tri godine proveo istražujući najrazličitije arhive.
- Rođen sam u Glazgovu i kao dete koje je odrastalo šezdesetih, bio sam opsednut čudovištem iz Loh Nesa. Svi smo želeli da verujemo u njegovo postojanje, ali sam uspeo da otkrijem da ono ipak ne postoji. Marketinški stručnjak Džordž Digbi Gerati bio je čovek zaslužan za stvaranje legende koja je trebalo da privuče turiste u Škotsku. U jednom spisu iz 1950. Gerati je napisao da su ga hotelijeri iz Škotske platili 150 funti da im obezbedi goste, a priču o čudovištu je smislio s prijateljima u londonskom pabu - tvrdi Vilijams.
Kako tvrdi, upravo je Gerati zatim platio nekim ljudima da ispričaju da su videli čudovište, a legenda je zatim počela da se širi, a zahvaljujući njoj razvio se i turizam u Škotskoj. I kad god bi viđenje bilo osporeno, on bi sredio da se u novinama pojavi nova priča. I tako sve dok legenda nije zaživela.
Stiv Feltam
MA TO JE SAMO VELIKI SOM
Istraživač Stiv Feltam ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao čovek koji je najduže tragao za čudovištem iz Loh Nesa. Međutim, nakon pune 24 godine provedene u potrazi, on je došao do zaključka da se nije reč o neobjašnjivoj pojavi, već o džinovskom somu.
- Jednostavno više ne verujem da je reč o praistorijskom čudovištu. Smatram da je reč o vrsti soma sa specifičnim duguljastim zakrivljenjem na leđima, koji je pušten u jezero još u viktorijansko doba. Najvažniji dokumentovani „susreti“ s Nesi dogodili su se tridesetih godina, kada je ta vrsta somova počela da ulazi u razdoblje zrelosti - tvrdi on.
Neverovatno snimci Nesi nisu dokaz njenog postojanja
FOTOGRAFIJE SA JEZERA I PREVARE
Posebno važne za razvoj legende o čudovištu iz Loh Nesa bile su fotografije, a prvu je napravio izvesni Hju Grej 12. novembra 1933. Navodno, on je šetao kraj jezera posle posete crkvi, kada je primetio kretanje u vodi.
- Pre četiri nedelje posle crkve sam krenuo u uobičajenu šetnju kraj reke koja se uliva u jezero. Dan je bio sunčan, jezero mirno, sve dok iz njega nije izronio objekat neverovatnih dimenzija. Odmah sam izvukao foto-aparat i fotografisao. Nisam video glavu, pa pretpostavljam da sam uslikao rep. Objekat je bio iznad vode samo nekoliko minuta, a onda je nestao - ispričao je svojevremeno Grej.
Međutim, kasniji istraživači su zaključili da je fotografija u stvari snimak njegovog labradora koji pliva držeći štap zubima.
Najpoznatiju fotografiju snimio je 1934. londonski doktor R. Kenet Vilson, a zahvaljujući njegovom zanimanju, koje se smatralo vrlo kredibilnim, snimak koji je prodao Dejli mejlu postao je vrlo popularan. Međutim, posle 60 godina istraga je pokazala da je snimak u stvari napravio Marmadjuk Wederel, koji je rešio da se osveti ovom londonskom listu jer su ga ismejali posle priče o otisku nilskog konja. On je u prevaru uključio unuka i sina, kao i nekoliko prijatelja, pa su na igračku podmornicu stavili drveni vrat koji je u stvari usnimljen. Kako su kasnije izjavili, prevara je prošla bolje nego što je iko od njih očekivao.
Postoji još mnogo fotografija Nesi, ali se skoro za svaku ispostavilo da je samo prevara.
Činjenice
Potvrđena viđenja Nesi u 2015. godini
22. april Par koji je posetio zamak Urkart prijavio je da je video oblik sličan delfinu kako izranja iz vode oko podneva. Neobično „biće“ izronilo je iz vode četiri do pet puta, što je potvrdila još jedna osoba koja je prijavila viđenje Nesi.
25. april Di Brus iz Elgena vozila je kraj jezera sa partnerom Lesom Stjuartom kada je videla crno čudovište kako izranja oko metar iznad vode na severnom delu jezera. Sve se dogodilo oko 12.30, i to toliko brzo da Di nije mogla da fotografiše.
1. jul Između 15 i 15.30 Kristal Ardito iz Njujorka fotografisala je neobjašnjivo stvorenje sa čamca na jezeru. Kako je objasnila, „biće“ je izronilo iz vode samo na nekoliko sekundi. Temperatura je bila oko 10 stepeni i bilo je vetrovito.
13. avgust Porodica Bejts, koja je odsela u odmaralištu Loh Nes, fotografisala je masu koja se kretala po jezeru oko 15.30. Još petoro ljudi prisustvovalo je ovom viđenju, a kretanje je trajalo oko pet minuta. Uspeli su da fotografišu tu masu, ali je fotografija loša.
15. septembar Lokalac Konor Makena plovio je jezerom kada je oko kilometar i po od zamka Urkart u 12.45 video taman objekat dugačak između pet i šest metara. Tvrdi da je pogled bio čist nekih šest sekundi, a onda je objekat zaronio i nestao, ostavljajući samo talase.
* Izvor sajt www.lochnesssightings.com