PREVENTIVA: Pobedite prazničnu depresiju
Ovo su dani kada bi trebalo da budete veseli – ali šta ako radost zamene tuga, potištenost, bezvoljnost...? Psiholozi tvrde da je depresija uobičajena u ovo doba iz mnogo razloga.
– U vreme praznika ljudi su svesniji svoje samoće i depresivnih osećanja koje tokom godine potiskuju. Jer, to je vreme koje provodimo s bliskim osobama, pa smo svesniji sebe, kontakata koje imamo i njihovog kvaliteta. A na kraju godine se uvek sumiraju rezultati, kako na profesionalnom tako i na ličnom planu. Problem je uvek u nagomilanom nezadovoljstvu ostvarenim ili neostvarenim. Stručnu pomoć uglavnom traže osobe s depresivnim osećanjima, suicidnim mislima, paničnim napadima, koje imaju problem da funkcionišu u društvu, da se druže – kaže psiholog Merica Milavić-Vujković.
Najčešći okidači
Praznici za neke ljude mogu biti veoma naporni: pronalazak pravih poklona, nedostatak novca, pa sve pripreme, dekoracija, kupovina, kuvanje, spremanje – zahtevaju trud i vreme. Pa onda gosti! Uloga domaćina prijateljima i članovima familije može biti najteži zadatak, naročito kada se ljudi trude da sve prisutne učine srećnima. Ni uloga gosta nije jednostavna. I kao da stvari ne mogu biti gore, mnogi se guše u krivici što ne blistaju od sreće kako dolikuje. Međuljudski odnosi mogu biti napeti, konfliktni ili stresni u bilo koje vreme, ali su tenzije obično povišene tokom praznika. Praznici su nekako pravo vreme da budemo zajedno. Porodično nerazumevanje i sukobi mogu se pojačati – posebno ako su svi upućeni jedni na druge u tih nekoliko dana. Dovoljno je već što je na okupu toliko različitih ličnosti, potreba i interesovanja. S druge strane, ako čekate praznik bez ikog posebno bliskog, verovatno ćete otkriti da ste izrazito usamljeni ili tužni.
Novčani škripac
Finansijska situacija može biti uzrok napetosti cele godine. Ipak, veće trošenje na poklone, putovanja, hranu ili zabavu može pojačati stres ako se trudite da sastavite kraj s krajem, a važno vam je da svima na svojoj listi udovoljite. Možete se naći u finansijskom škripcu koji donosi simptome depresije – beznađe, tugu, bespomoćnost. Pojačani zahtevi kao što je trka oko kupovine, prisustvo društvenim okupljanjima i priprema praznične trpeze mogu biti iscrpljujući, što povećava stres. Rekreativne aktivnosti i dobar san obično se zanemaruju, a iscrpljenost postaje glavni sastojak praznične bolesti.
Kako pomoći sebi?
– Pre svega, ne dozvolite da popustite pred šablonom – kako se od vas očekuje da provedete praznike. Nađite način da radite ono što vam prija i na način koji vam prija. Izbegavajte loše bilanse prilikom razmišljanja o tome šta ste radili i koliko ste uradili u protekloj godini, koliko ste zadovoljni životom. Pomozite drugima koji su u lošoj situaciji da proslave praznike – pomeranje fokusa sa vas na druge ljude kojima je pomoć potrebna može učiniti da se mnogo bolje osećate i dati veći smisao praznicima. Ako vam loše raspoloženje dolazi od gomile obaveza, pokušajte da postavite realna očekivanja. To posebno važi za žene koje od kuvanja, spremanja, kupovine i svih ostalih priprema na kraju budu premorene i nervozne, pa najmanje vremena provedu sa svojom porodicom. Nekoliko sati igre s decom, zajedničke novogodišnje aktivnosti i uspomene koje im posle toga ostaju, vrede mnogo više od 20 jela na novogodišnjoj trpezi i savršeno sređene kuće – kaže naša sagovornica.
I na kraju, mali podsetnik za sve one koji se neizmerno raduju Novoj godini – oko nas je mnogo onih koji se tako ne osećaju. Treba da ih vidimo i razmislimo da li za njih možemo učiniti barem neku sitnicu. Tanjir kolača za usamljenu komšinicu, čestitka za rođaka u drugom gradu, poziv na božićni ručak za nekoga ko bi inače bio sam tog dana, poklon za dete iz susedstva čija samohrana mama ne može da mu priušti ono što bi želela... Mogućnosti su brojne. Makar u vreme praznika treba da se setimo kako je naše malo za nekoga – mnogo.
Tekst Žaklina Milenković