"Kratki Sukob nastao je između talibana i IS a tokom poslednjih mesec ili dva, videli smo posledice toga u Heratu, u Zabulu i Nangakaru, gde je sukob bio najintezivniji. Pokušavam da ne preterujem, ali i da ne potcenjujem. Mi ne znamo u potpunosti kakvu pretnju oni predstavljaju jer je to na lokanom nivou u ovom trenutku, ali može da poraste vremenom", izjavio je Hajsom, koji je ujedno i šef Misije UN-a u Avganistanu.
On je rekao da se talibani i IS razlikuju u svojim ciljevima i imaju nespojive poglede na svet.
"Ono što smo napominjemo je da umesto da talibani i IS surađuju, oni su u suštini direktna konkurencija. To bi moglo da se promeni, ali je takva pozicija u ovom trenutku. I mislim da je to zbog činjenice da imaju nespojive pozicije. S jedne strane, jedna je nacionalistička a to je kalifat u Avganistanu, dok druga ima ideju globalnog džihadstičkog reda", rekao je Hajsom.
Situacija u Avganistanu značajno se pogoršala u poslednjih nekoliko meseci, sa talibanima i drugim ekstremističkim organizacijama, uključujući zloglasne IS grupe koje koriste nestabilnosti u zemlji i kreću u ofanzivu na velike gradove u zemlji.
Islamska država je osvojila velike teritorije u Siriji i Iraku, a proglašen je kalifat pod šerijatskim zakonima.
Osnovani 1990, talibani nastoje da nametnu šerijatski zakon u Avganistanu i Pakistanu. Grupa je poznata po brojnim terorističkim napadima protiv vlasti i civila u obe zemlje.
"U ovom trenutku IS nije najznačajnija sigurnosna pretnja Avganistanu i njena prisutnost je relativno ograničena", rekao je Hajsom za RIA Novosti.
On tvrdi da su izveštaji o rasprostranjenosti IS u Avganistanu preterani i da ih nema ni približno kao u Siriji, naglasivši da se u izveštajima pominje prisustvo u 20 provincija, dok Hajsom veruje da se radi o samo tri.
On je rekao da talibani moraju da shvate da sami ne bi mogli upravljati zemljom i da je samo političkim rešenjem moguće završiti obračun.