- Gojaznost je postala i ostala vodeći problem širom sveta. Prema podacima Svetske zdravtvene organizacije od 1980. godine, broj gojaznih osoba se udvostručio. Tako da sada praktično 1,5 biliona osoba ima predgojaznost ili gojaznost. Međutim, zabrinjava i podatak da je postotak gojazne dece porastao u svetu i prema podacima SZO 43 miliona dece ispod pet godina je predgojazno ili gojazno- rekla je na početku konferencije, nosilac projekta, prof. dr Edita Stokić.
Deca imaju manji kvalitet zdravlja nego njihovi roditelji
Kako je rekla, gojaznost sa sobom nosi brojne bolesti i rizike tako i Tip 2 šećerne bolesti, kod dece. Jedan od tri gojazna dećaka će dobiti šećernu bolest tokom svog života, a dve od pet gojaznih devojčica će takođe dobiti Tip 2 šećerne bolesti kada odrastu.
-Ono što je sada apsurd u 21 veku, to je da naša deca imaju manji kvalitet zdravlja nego njihovi roditelji. A ukoliko gojaznost nastavi ovim tempom i ukoliko dolazi do razvoja komplikacija, naša deca će nažalost živeti kraće nego njihovi roditelji. Danas je apsurd da mi lekari lečimo istim lekom gojazne devojčice kao i njihove bake, a verovali ili ne, dečaci desetogodišnjaci koji imaju prekomernu telesnu masu imaju hipertenziju kao njihove dede. Međutim, ono što smo sada izneli frapatno je i podaci zabrinjavaju, ali sa druge strane je moguće preventirati nastanak gojaznosti, prevenirati nastanak Tipa 2 šećerne bolesti, a s druge strane ako je gojaznost i nastala sada se vrlo efikasno može i lečiti – rekla je prof Stokić.
Aktivnost po osnovnim i srednjim školama
Zbog svih ovih podataka, Klinika za endokrinoloiju, dijabetes i bolesti metabolizma KC Vojvodine, uz podršku Grada, kao gradski projekat sprovela je aktivnost po osnovnim i srednjim školama u Novom Sadu, sa namerom i željom da da informaciju deci o tome šta je to pravilna ishrana, kako prevenirati gojaznost i kako preventirati nastanak Tipa 2 šećerne bolesti.
-Iz tih razloga nastali su i naši materijali. Napravili smo i majice koje smo podelili deci, kao što možete da vidite gde se vide dva puta. Tako da deca na neki način mogu da odaberu da li će se rukovoditi onim zdravim putem ili će nastaviti sa greškama u ishrani, smanjenom fizičkom aktivnošću. S druge strane napravili smo i jedan priručnik koji je nazvan imenom ovog projekta, koji je pre svega namenjen pedagozima i psiholozima koji rade u školama, kako bi najbliže i najbrže dobili informaciju o tome kako verifikovati kada je dete gojazno, koje su pogrešne navike u ishrani i šta je potrebno preduzeti kako bi se deca na neki način uvela u pravilan režim ishrane i imali zdrav stil života – istakla je Stokić, dodajući da su u Projektu učestvovali svi lekari sa Klinike, ali je mlađa koleginica Slađana Pejaković, koordinator projekta sprovodila konkretnu edukaciju po školama.
Za sada projekat realizovan u 9 škola
Odaziv dece je bio zadovoljavajući, ali ono na čemu smo insistirali na predavanjima to nije bilo samo insistiranje na dijetama, jer dobro se zna da nekada i pogrešna dijetska ishrana može da odvede u drugu krajnost, a pored ukazivanja na problem gojaznost, deci su ukazivali i na pravilan režim ishrane.
-Realizacija ovog projekta za sada realizovala u devet novosadskih škola. Deca koja su učestvovala u projektu bila su izuzetno animirana ovom temom, da su čak i učestvovala aktivno, postavljanjem pitanja, davanja mišljenja i ono što je bitno, mi njima nismo samo ukazali na problem gojaznosti i njegovih posledica, već smo mi na ovaj način pokušali da skrenemo pažnju na pravilnu ishranu u dečijem uzrastu ne samo deci, nego i školskom osoblju – rekla je dr Slađana Pejaković.