Blagojević je za RTS rekao da će prioritet u obnovi imati objekti sa najvećim brojem korisnika i oni koji su u najlošijem stanju, dodajući da bi do proleća trebalo da počnu radovi na velikom broju objekata.
On je napomenuo da mnoge lokalne samouprave nisu uspele u predviđenom terminu da popišu objekte i dostave listu radova i procenu troškova.
"Većina opština jeste prijavila objekte koje treba obnoviti, ali nisu sve. Važno je da mi imamo kompletnu listu. Imamo već dovoljno objekata na ovoj listi, da možemo da počnemo da planiramo. Radi se o više stotina objekata o kojima već imamo neke informacije", kazao je Blagojević.
Ističe, međutim, da te informacije nisu sasvim kompletne, kao i da lokalne samouprave nisu navikle na takve radove.
"Navikle su na krečenje, na kozmetičke zahteve, a to nije ono što mi sada hoćemo da radimo, i skupiti podatke o svim tim objektima je veliki posao, a kamoli izvesti ceo posao", rekao je Blagojević.
Prema njegovim rečima, ceo projekat će biti skup i biće neophodno da se kombinuju sredstva.
"Dobro je što već u ovom trenutku postoje neki krediti koji su odobreni za ovu svrhu - krediti Svetske banke i Evropske investicione banke, postoje donacije koje možemo koristiti, postojaće i neka budžetska sredstva", rekao je Blagojević.
Za radove neće biti neophodne decenije, ali će se ipak raditi više godina.
"To je ogroman posao, koji mnogo košta, a prema kojima obnova posle poplava deluje kao pilot projekat. Obnova će biti takva da se novcem upravlja odgovorno, transparentno i u interesu građana", ističe Blagojević i napominje da će prioritet imati objekti sa velikim brojem korisnika i oni koji su u najlošijem stanju, a koje će identifikovati lokalna samouprava.