Fabiola Đanoti je najpre studirala književnost i umetnost, a tek kasnije se okrenula fizici, i posebno fizici elementarnih čestica. Voli da kuva, džogira, sluša muziku i redovno prati vesti, ističući da je važno biti "građanin sveta".
"Ona je, po meni, otelotvorenje fizičara novog milenijuma", kaže dr Monika Dunford sa Univerziteta u Hajdelbergu, koja je provela šest godina u Evropskom centru za nuklearna istraživanja (CERN).
"Fabiola unosi svežinu u nauku. Izuzetno je energična, neverovatno strastvena, i obdarena je mnoštvom raznih talenata. Ne samo da poseduje diplomu iz fizike, već je diplomirala i klavir", navela je Dunford, prenosi AP.
Đanotijeva, koja će od 1. januara zameniti nemačkog naučnika Rolfa Hojera na čelu CERN-a, i time postati prva žena na tom položaju, ističe da ne želi da bude samo "fasada" internacionalne laboratorije, smeštene na švajcarsko-francuskoj granici.
Njen cilj, kako kaže, jeste da pomogne razvoj nauke radi nauke u potrazi za objašnjenjem koje će nam pomoći da shvatimo kako univerzum funkcioniše.
Ova 55-godišnja Italijanka se ne ističe samo svojim radom već i stilom života i smislom za modu u sredini gde svi nose džins i patike, žive na kafi i zaboravljaju na san i hranu.
"CERN je posebno mesto gde na istraživanjima zajedno rade stručnjaci iz celog sveta, veliki naučnici, ali i veliki broj mladih", navela je Đanetijeva.
"Ovo je demokratska sredina u kojoj ne postoje granice", istakla je ova fizičarka koja je pokazala svojim kolegama, a i svetu da ume da se nosi sa pritiscima, poput situacije kada je 2009. godine nastao problem s jednim od protonskih snopova.
"CERN pospešuje mir i saradnju i pokazuje da ljudi iz svih krajeva sveta mogu da rade zajedno bez obzira na etničku, versku pripadnost, jezik, boju kože, godine, itd", rekla je italijanska naučnica.
Na pitanje da li joj je kao ženi bilo teže da napreduje na CERN-ovoj lestvici, Đanotijeva je kazala da se "generalno stvari menjaju i da ljudi sve više shvataju da su najvažniji stručnost i znanje".
Svesna da je mogu snaći svakojaka iznenađenja, ona se ipak nada da će iznenađenja biti na naučnom, a ne na poslovnom planu.
"Veoma sam počastvovana poverenom ulogom, ne toliko kao žena, već više kao naučnik, a čast i privilegija da vodim možda najznačajniju laboratoriju u svetu predstavljaju veliki izazov", izjavila je ona, dodavši da će "dati sve od sebe".
Osnovan 1951. godine, CERN je mesto na kom se siva materija susreće sa materijom, a odnedavno se bavi istraživanjem tamne materije, neobjašnjive mase koja čini 25 odsto svemira.
Source: CERN set to look beyond God Particle as LHC reopens by Reuters on Rumble
Rukovođen naučnicima, CERN je pravi "inkubator" novih ideja. Tu je, između ostalog, britanski naučnik Tim Barners Li izmislio World Wide Web, sistem koji omogućava linkovanje, pregledanje i sortiranje svih mogućih informacija preko kompjutera povezanih telefonskom mrežom.