VELIMIR STJEPANOVIĆ: Sa Olimpijskih igara se ne vraćam bez medalje

Znam da mi Deda Mraz neće doneti medalju, zato se uveliko spremam za Rio. Uz to uživam u prazničnoj atmosferi

Najbolji srpski plivač Velimir Stjepanović s velikim ambicijama ulazi u 2016. U intervjuu za Kurir otkrio je planove, a govorio je i o aktuelnom trenutku u srpskom plivanju, ali i o samom dočeku Nove godine, koji će biti drugačiji od onoga na šta smo mi navikli.

- Novu godinu ću slaviti sa najužom porodicom, majkom Anom, tatom Milanom, bratom Vladimirom, verenicom Džesikom i nekoliko najbližih prijatelja. Bićemo svi na okupu kod nas u stanu. To je samo prvi deo slavlja. Drugi je zakazan za pravoslavni Božić, kada ćemo uneti badnjak, sve po našim pravoslavnim običajima. Nova godina u Dubaiju nije kao u Srbiji. Dočekujemo prvi januar u majici s kratkim rukavima i šorcu. Neobično je za nekog ko dolazi iz Evrope, na primer. Ali mi smo se navikli. Za mene su sneg i debeli minus prava egzotika.

Koja je vaša novogodišnja želja?
- Sebi za 2016. želim zdravlje. To mi je najvažnije. Jer samo ako sam zdrav, mogu da se borim za druge snove i ciljeve. Voleo bih da osvojim olimpijsku medalju u Riju, za to radim svaki dan po nekoliko sati. Ali medalju ne donosi Deda Mraz. To ću morati sam da osvojim.

Poznato je da voliš da pratiš sportska dešavanja, koji sport te zadrži pored TV?
- Bilo koji ako Srbija igra. Inače ne volim mnogo da gledam sport, osim kad naši igraju.

Nerviraš li se dok gledaš?
- Da, ali se moj tata mnogo više nervira. I to užasno više! Ja ipak znam šta mora da se uradi da se stigne dotle, prošao sam kroz to, pa razumem zašto neko može da ima loš dan. Kad stvarno ne ide, na primer loptica u tenisu neće da uđe, umem baš da se iznerviram.

Prošla godina donela je promene u Plivačkom savezu Srbije. Kako sada vidiš probleme u tom telu?
- Uvek ću da podržim svoje kolege plivače. Očekujem da savez uradi svoj posao. Osetilo se da je promena bila dobra, ali potrebno je vreme da ide nabolje. Novi predsednik je, recimo, igrao basket sa nama u Kazanju. Čini mi se da pokušava da da sve od sebe i pomaže plivačima, a to je najbitnije.

Pojačanje za srpski tim trebalo bi da bude ruski plivač Arkadij Vjačanin. Znaš li šta se dešava s tom pričom?
- Ne baš. Mislim da će 95 odsto plivati Evropsko prvenstvo 2016. godine, ali za Olimpijske igre nisam siguran.

On bi mogao da bude član naše štafete. Koliko bismo bili konkurentni u tom slučaju?
- Veoma. Videćemo, mislim da možemo lagano da uđemo u finale Evropskog prvenstva, a onda ćemo da vidimo. Moram sebe da nateram da plivam 100 metara kraul jer nisam baš specijalista. Plivao sam to prilično dobro kad sam bio mlađi. Arkadij pliva veoma dobro, tu su Čaba i Lenđer, koji umeju da budu brzi, a onda i ja. Kada je štafeta, onda plivaš bolje.

Da li tebe jure neke druge države da plivaš za njih, kao što će Arkadij plivati za nas?
- Ne jure me i ne interesuje me. Nikad nisam imao nameru da plivam za neku drugu državu. Ako me i jure, ja to ne znam, jer me ne zanima.

Ne privlači te novac kog ima u pojedinim državama?
- Ne. Znam da su, recimo, Turci davali ogroman novac za zlato na Mediteranskim igrama, gde sam osvojio tri zlata. Sećam se da je plivač iz Emirata bio treći na 50 metara leđno na Svetskom kupu, bez neke konkurencije, dobio je kuću, auto i oko 100.000 evra. Ali kad dođe do toga da ti je važnije da uzmeš novac nego da osvojiš medalju, onda ništa nećeš uraditi! A ja volim da pobeđujem, a ne da budem drugi ili treći.