DANILO I IVANA ANĐUŠIĆ MAKSIMOVIĆ: Prvo Rio, pa beba!
Ako govorimo o ljubavi i sportu, bolje sagovornike od strelkinje Ivane Anđušić Maksimović i košarkaša Danila Anđušića teško da možemo naći.
Kurir je s mladim bračnim parom u prazničnoj atmosferi proćaskao o njihovim planovima za 2016. godinu, kao i o uspomenama iz 2015.
Kako biste ocenili 2015?
IVANA: Jedna od uspešnijih godina u mojoj karijeri. Evropsko zlato je kao kruna mukotrpne godine. Naravno i kvota za Rio, što je bio jedan od većih ciljeva ove sezone. Ulazim u 2016, spremam se natenane za Olimpijske igre, koje će doći dok trepnemo.
IVANA I DANILO: Najbolja godina u privatnom životu u svakom smislu. Bilo je teško održati vezu na daljinu, trudili smo se da slobodno vreme provodimo zajedno, što smo na kraju i uspeli. Jun, najlepši mesec godine, kada smo imali venčanje... Ova godina je stvarno bila najlepša za nas. Bez premca, sigurno.
Kakva su očekivanja od 2016?
IVANA: Naravno, zlato u Riju. To je cilj na koji pucam i zbog čega radim. Biće teško, mnogo takmičenja, putovanja, priprema... Ali kada znate za šta se trudite, bude vam lakše. Ako na kraju to i ispunite, onda je to pun pogodak.
DANILO: Da se vratim negde u Evropu, da potpišem za neki dobar klub. A za kasnije ćemo videti.
IVANA I DANILO: Želimo da se zajedno nađemo u Riju i da tamo osvojimo sve što možemo da osvojimo. Naravno, i da napravimo bebu, ali posle Rija. To je prioritet zasad, a posle dolaze ostale stvari.
Šta ste poželeli od Deda Mraza?
IVANA: Ništa. Nekako je do ove godine uvek bilo nešto što može da se kupi, a sada mi sve više znači to što smo zajedno, što smo zdravi. Znam da zvuči kao kliše, ali to je najbitnije.
DANILO: Isto je i kod mene, da bude zdravlja... (Ivana se ubacuje i kaže da je od nje tražio „plejstejšn četiri“). A to je novogodišnja želja za poklon od žene, a od Deda Mraza želim neke najvažnije stvari. Velika želja mi je da se Partizan vrati na staze na kojima je bio bez obzira na to da li sam u klubu ili ne.
IVANA I DANILO: Ovo je naša prva bračna Nova godina, igrom slučaja provodimo je u Beogradu, u našem gradu, i samim tim što ćemo biti s porodicom i najbližim prijateljima to će za mene biti najlepši poklon.
Šta biste poželeli Srbiji u 2016?
IVANA: Srbiji treba toliko toga da ne znam odakle da počnem. Volela bih da ljudi budu svesniji sebe i svog okruženja. Više humanosti, ljubaznosti i da u avgustu budu kraj malih ekrana, da nas bodre svim silama i šalju pozitivnu energiju.
DANILO: Ivana je sad sve rekla... Želja je naravno da svima bude bolje, da ljudi počnu da razmišljaju malo drugačije. Naravno, da se radujemo brojnim medaljama i da Srbija obori rekord po broju odličja na Olimpijskim igrama.
Uz koju pesmu je najlepše dočekati Novu godinu?
IVANA: Prethodnih godina smo bili u Madridu, pa je bio neki američki pop ili španska muzika. Sada smo u Beogradu, pa biram nešto domaće. Recimo, „Crno vino“ od Tozovca mi je jedna od najdražih. Volim uz nju da se popnem i na sto, pa se lepo proveselim.
DANILO: Doček uz naše drugove Mišu Lagunu i Radu Manojlović. Najlepše je uz pesmu, na primer „Božanstvena ženo“.
Imate li neki prvojanuarski ritual, možda Hor bečkih dečaka, ski-skokovi, Ulica otvorenog srca...
IVANA: Uh, uvek mi je bila želja da prošetam Ulicom otvorenog srca. Ove godine ćemo sigurno prošetati. Volim kada padne sneg za Novu godinu.
DANILO: Uvek me to asocira na detinjstvo i gledanje filmskog maratona, sedenje kod kuće u toploj atmosferi u kojoj svi uživamo. Naravno, i ski-skokovi, baš sam ih pratio kad sam bio mali.
Da li će se na trpezi naći sarma, ruska salata i kolači, ili planirate nešto drugo? I ko će spremati?
IVANA: Mislim da će baš to biti na stolu za praznike. Pokušavam da učim od mame i svekrve, pa bude i neki novi specijalitet. Kuvaću, što da ne?!
DANILO: Ja neću kuvati (smeh). Iako volim nekada nešto da spremim, te komplikovanije stvari ne bih. Možda da seckam povrće za rusku salatu, ali bih više voleo da pomažem oko čokolade i kolača. Onako, pre nego što treba da se operu šerpe. To mi je zanimljivije.
Prvo ćerka, pa sin sportski par jedinstven u planovima
ŽELIMO MNOGO DECE!
Pomenuli ste bebu. Da li ste se već dogovorili za ime?
- Pričali smo o tome nekoliko puta. Umem da ga pozovem i kažem: tajo, ćerka će nam se zvati tako i tako, samo da znaš - kaže Ivana, a Danilo dobacuje:
- Uglavnom se ja ništa ne pitam - te izaziva salvu smeha, a Ivana nastavlja:
- Nije tajna, uvek nešto novo pada na pamet. Samo još nismo odlučili.
Odgovor nastavlja Danilo:
- Imamo mnogo ideja, često razmišljamo o tome. Neće biti lako odlučiti se za neko.
Iz odgovora shvatamo da „tipujete“ na ćerku?
- Da, volela bih da prvo bude devojčica. U našim porodicama ima mnogo sinova, pa mislim da bi jedna devojčica sve osvežila i verujem da se svi nadaju tome. Želimo mnogo dece, pa će biti prilike i za jedno i za drugo - kaže Ivana, a Danilo se nadovezuje:
- Ne bih se ni ja bunio da bude ćerka, ali šta god da bude, biću najsrećniji.
Pripreme za medalju
S BRAZILSKOM FRIZUROM PO OLIMPIJSKO ZLATO
Ivana Anđušić Maksimović polako pravi sliku pobedničkog postolja na Olimpijskim igrama u glavi, pa nas je zanimalo hoće li biti neke koreografije.
- Ništa konkretno još nisam smislila, ali znam da će biti neka nova frizura, stajling u duhu Brazila. Smislićemo nešto - istakla je Ivana.