Rusija postepeno otkriva ciljeve koji stoje iza njenih velikih vojnih operacija u Siriji. Moskva bukvalno remapira zemlju radi svojih dugoročnih strateških interesa, i želi da promeni svoj status u Siriji od ključnog igrača u jedinog upravnika.
Rusija tvrdi da je direktni cilj njene intervencije borba protiv Islamske države Iraka i Sirije (ISIS). Međutim, skepticizam na mnogim stranama se povećao - uključujući Vašington - a pojavile su se optužbe da Moskva napada opoziciju da bi sačuvala oslabljeni Asadov režim.
Da bi osporila ove navode, Rusija je pojačala bombardovanje ISIS i pozvala na saradnju sa drugim zemljama. Danas međutim, Moskva ne izgleda zabrinuta zbog svetske percepcije njene uloge u Siriji.
Rusija je navodno ušla u razgovore sa opozicionom Slobodnom sirijskom vojskom. Ovo može da bude istinito obzirom na smanjenje napada SSA na režimske snage. Rusija pokušava da napravi svoje rešenje za Siriju, ali je njen cilj širi.
Ona se nada da će njeno povećanjo vojno angažovanje u Siriji omogućiti dogovor sa Zapadom zbog Ukrajine, zbog koje su nametnute sankcije, koje loše utiču na rusku privredu, posebno imajući u vidu oštar pad cena nafte. Moskva se nada da će popuniti vakuum moći koje je u regionu ostavilo povlačenje SAD sa Bliskog Istoka.
U tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za novinare, predsednik Vladimir Putin nije pomenuo da je Asad potreban Moskvi, rekavši samo da Sirijci sami treba da odluče ko će ih voditi. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je rekao da Kremlj želi da se Sirija pripremi za parlamentarne i predsedničke izbore.
Inače, na spisku svetskih lidera kojima je Vladimir Putin čestitao Novu godinu, ne nalaze se lideri Turske Redžep Tajip Erdogan, Ukrajine Petro Porošenko i Sirije Bašar el Asad, što je dodatno pojačalo pretpostavke.
Portparol ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova je bila jasnija. Kada je u novembru upitana da li je za Moskvu od ključnog značaja da Asad ostane na vlasti, ona je odgovorila: "Apsolutno ne, mi to nismo ikada rekli ... Samo sirijski narod može odlučiti o sudbini predsednika."
Ruska omekšavanje u vezi položaja Asada takođe ima veze sa američkom pozicijom. Vašington je na njegovu ostavku potrošio dosta sange i diplomatskih napora, pa je malo verovatno da bi promenio kurs.
Francuska, Britanija, Nemačka, kao i regionalne države takođe žele da se Asada povuče, jer satraju da snosi odgovornost za rat. Moskva ne može dozvoliti da bude suprotstavljena svim ovim velikim igračima, jer bi to značilo veću izolaciju.