Na pitanje novinara da li je izvršni predsednički sistem moguć uz istovremeno održavanje unitarne strukture države, Erdogan je kasno sinoć po povratku iz Saudijske Arabije rekao: "Već postoje primeri toga u svetu. To možete da vidite i na primeru Hitlerove Nemačke."
"I posle toga je bilo primera u mnogim drugim državama", naveo je turski predsednik, a prenela turska agencija Dogan. Erdogan želi da izmeni turski Ustav kako bi uglavnom ceremonijalna titula predsednika postane izvršna, odnosno da uvede tursku verziju sistema koji je na snazi u zemljama poput SAD, Francuske ili Rusije, preneo je Rojters.
"Erdoganovu metaforu o Hitlerovoj Nemačkoj su neki mediji iskrivili i iskoristili u suprotnom značenju", navodi se u saopštenju turskog predsedništva. Predsednik je želeo da kaže da izvršno predsedništvo može da postoji u unitarnoj državi i da ono ne zavisi o federalnom sistemu upravljanja, kao i da ni predsednički ni parlamentarni sistem ne garantuju da neće biti zloupotrebe moći, navela je Erdoganova kancelarija.
"Ukoliko se sistem zloupotrebljava, to može da rezultuje lošim vladanjem i katastrofama poput Hitlerove Nemačke. Važno je insistirati na pravednoj vladavini koja služi narodu", saopštilo je tursko predsedništvo, dodajući da je nedopustivo sugerisati da je Erdogan prikazao Hitlera u pozitivnom svetlu.
Vladajuća stranka AKP, koju je osnovao Erdogan, posvetila je najviše pažnje posle pobede na parlamentarnim izborima u novembru ustavnim promenama. Opozicione stranke se slažu za potrebom za promenama u ustavu, koji je stupio na snagu posle puča iz 1980. godine, ali ne podržavaju uvođenje predsedničkog sistema za kojeg se zalaže Erdogan, strahujući da bi to moglo da stavi previše moći u ruke jednog autoritarnog lidera.