To danas piše italijanski list Stampa, pozivajući se na izvore italijanskih bezbednosnih službi i Kfora na Kosovu, gde, prema podacima NATO snaga, ima preko 900 islamističkih terorista. Torinski dnevnik ukazuje na to da se "malo zna, ali eksplozija džihadističkog žara među albanski govorećim stanovništvom veoma brine evropske, američke i blistoistočne antiterorističke službe".
"Mreže albanskih džihadista, čije su vođe harizmatični imami, vrbuju pristalice u albanskoj dijaspori u Evropi, uključujući Italiju". A, piše Stampa, "sa Kosova potiče, srazmerno stanovništvu, najveći broj stranih džihadista iz Evrope koji se bore u Siriji i džihadisti Albanci zauzimaju visoke položaje među borbenim formacijama kalifa Al Bagdadija", vođe terorističke "Islamske države Sirije i Iraka".
Italijanski list ukazuje na to da je i sam premijer vlade u Rimu Mateo Renzi rekao da je zazvonilo na uzbunu zbog opasnosti "balkanskog džihadizma", ali su i jordanske službe bezbednosti upozorile da "je Jordan jedna od najviše zabrinutih zemalja zbog izrastanja fronta džihadista Kosovo-Albanija".
"Mreža džamija i ekstremističkih imama u Albaniji veoma brine našu zemlju, a najveći broj evropskih džihadista je prošao preko Prištine i Tirane", dodaje Stampa, ukazujući na činjenicu da su italijanske vlasti od januara do decembra 2015. godine proterale 65 imigranata, ilegalaca ili lica s dozvolom boravka, pošto je utvrđeno da su u sprezi s teroristima.
"Tih 65 muškaraca i žena su pripremali atentate i koristili našu zemlju kao operativnu bazu za sejanje terora u Evropi", dodaje se. Neki od njih su, kazuju podaci italijanskih obaveštajaca, bili "usamljenji vukovi… za razliku od dobro uhodanih i ideologijom islama zadojenih klanova koji se šire Balkanom, gde vehabitski islam prodire svakodnevno snažno i zabrinjavajuće".
"Balkanska ruta islamista ima snažne veze s Italijom i direktno stiže u našu kuću, a naše antiterorističke snage pomno prate krugove balkanskih fundamentalista, svesni koliko su oni operativno opasni", objašnjava Stampa. I prenosi upozorenje rimskih vlasti da su "stvari otišle toliko daleko da se strahuje da je Albanija postala ono što je Belgija za Francusku: uporište s jatacima i logistikom odakle se planiraju napadi". Iako je, kako ukazuje torinski list, islam na jugoistoku Evrope ranije smatran umerenim, pad komunizma i sukobi su otvorili put prodoru vehabističke indoktrinacije i velike količine novca iz Saudijske Arabije, Katara i još nekih zemalja Zaliva.
"Nove generacije balkanskih imama su obučene uz stipendije i školovanje u fundamentalističkim centrima na arabijskom poluostrvu, pa su oni po povratku došli i u nove džamije izgrađene parama zemalja Zaliva (100 džamija je za deset godina izgrađeno samo na malom Kosovu), odakle su širili svoj vehabistički otrov", kaže se u članku Stampe. "Dvadeset godina kasnije, regrutovanje i odlazak džihadista u Siriju je izneo na videlo taj proces, stranih boraca albanskog življa, koji ratuju u redovima Islamske države ili Džabhat al Nusre, ima preko hiljadu (Kfor navodi da ih je 900 s Kosova, 150 iz Albanije, a pedesetak iz redova albanske manjine u Makedoniji".
Stampa prenosi i saznanja evropskih i američkih obaveštajnih službi da su mreže tih džihadista "veoma savremeno opremljene, često tesno povezane s moćnim domaćim organizovanim kriminalom". "To su operativno spremne lokalne ćelije, dobro snabdevene novcem i oružjem, sa snažnim porodičnim vezama što prodor unutar njih čini veoma teškim", piše list. "Domaće snage reda i bezbednosti, često bez sredstava i na udaru optužbi za korupciju, čine ono što mogu, a tu je Albanija znatno delotvornija od Kosova i Makedonije", zaključuje Stampa.