Često je koristio slikovita poređenja iz književnosti i filmova, spominjao užu porodicu ne bi li delovao uverljivije, a mnoge je uvredio. Evo nekih od mnogobrojnih.
Obilazeći sušom pogođena područja, premijer je zaključio:
"Očigledno smo svi prepušteni slučaju, a država koja je prepuštena slučaju je slučajna država".
Po njemu "Biti Hrvat ne znači biti slepo sebičan, znači biti racionalan i, ako hoćete, biti proračunat".
Dok se Hrvatska pripremala za ulazak u Europsku uniju Milanović je izgovorio i ovo:
"Mi nismo 'guske u magli', svaka nova situacija jest neizvesna i predstavlja neku vrstu magle, pre smo Airbus u magli jer dobro vidimo tu maglu"
A o perspektivama posle ulaska u EU da "čak i da ne radimo ništa, nešto će se dogoditi".
Pokazao je svoju borbenost i izjavio "spreman sam da se borim i sa Sanaderom i s njegovim naslednicima, nismo čuvari plaže u zimskom periodu na četiri godine".
Bio je spreman i na okršaj sa bivšim ministrom finansija Slavkom Linićem:
"Ako je neko spreman za bitku, ja sam fit. U zubima mogu da nosim tri puta težeg protivnika".
Bio je drugo ime za demokratiju "Uneo sam više demokratije u SDP-u. Mi smo daleko najdemokratskija stranka u Hrvatskoj. To je bolje nego da svi monolitno slede šefa, a onda kad se on spotakne, raskomadaju ga poput pčela u košnici kad matica ostane bez hormona".
Kod njega nije bilo po babu ni stričevima poručio je "Ja u politici nemam i ne mogu da imam prijatelje. Ni rođeni brat mi nije prijatelj, pogotovo ako se protiv njega podiže prijava.
Uvredio je moge , a nije poštedeo ni Dalmatince. Komentirajući utakmicu protiv Brazila, kao i opis Hrvata koji žive u Brazilu, rekao je:
"Na svojem putu u Brazil susrešću se s hrvatskom dijasporom. To su ljudi različitih političkih profila. Neki su Hrvati-Dalmatinci, a neki su Hrvati- Hrvati.
Nije vernik ali često se pozivao na Bibliju"Ima jedan psalam u Starom zavetu koji kaže: ako te zaboravim, Jerusalime, neka mi se osuši desna ruka. Ja to sad govorim i za Slavoniju: ako te zaboravim, Slavonijo, neka mi se osuši desna ruka.
On je imao i svoju teoriju o tome zašto Hrvati beže u inostranstvo. "Ne odlaze oni trbuhom za kruhom nego mozgom za kruhom, jer mozak je organ koji troši najviše kalorija.
"Nije situacija toliko loša, ali nije zadovoljavajuća. Ljudi ne idu van trbuhom za kruhom, nego idu glavom za kruhom. Nešto ih ide i trbuhom za kruhom, ali gladnih nema. Dakle, ljudi traže za sebe bolju šansu i odlivaju nam se talenti.
Odlaze ljudi, odlaze za boljom šansom, odlaze lekari, odlaze medicinske sestre, odlaze fizičari, matematičari i to ja smatram najvećim gubitkom Hrvatske. Ali to nije trbuhom za kruhom, to je glavom za šansom.
Pitanje je šta je pisac hteo da kaže objašnjavajući dea u Hrvatskoj nema gladnih. "Ja sam dobro koncentrisan i punog i praznog želuca. Nemojmo biti takvi populisti, ljudi jedu, ljudi i deca imaju pun želudac, pitanje je samo čega, hrane ima dosta, ali loše hrane... Ali glavni problem je obilje loše i kalorične hrane i nesposobnost da se stvari razlikuju, da se razlikuje dobro i loše. A to je stvar vaspitanja.
Evo zašto je po njemu Hrvatska obećana zemlja:"Nakon rata otišlo je puno hrvatskih građana. Danas se ljudi vraćaju jedino u Hrvatsku. Jedino u Knin i u Vukovar. Ko je otišao iz Bosne ne vraća se više tamo, kao ni na Kosovo. A u Hrvatsku se vraćaju jer znaju da ovde mogu da žive od svoga rada. Posao ne mogu naći samo oni koji se ne školuju.
Ovo je samo deo bisera koje je objavio portal 24sata.
(24sata.hr)