ZLATNI SELEKTOR VELJKO PAUNOVIĆ: Orlićima sam rešavao i ljubavne probleme
Ned, 03.01.2016. 20:45h
→ Sre, 15.03.2017. 14:46h
Foto: Marina Lopičić
Jedan igrač je pred meč s Mađarima imao raspravu s devojkom, a mi smo uspeli da mu pomognemo i on je u nastavku SP trenirao i igrao kao da se ništa nije dogodilo
Titula svetskog šampiona s omladinskom reprezentacijom Srbije donela je Veljku Paunoviću zvanje zvanično najboljeg srpskog trenera, a metode koje je primenjivao tokom trogodišnjeg rada s tom grupom momaka daleko su od uobičajenih.
Poznata je priča da je na društvenim mrežama otvarao grupe pomoću kojih je bio u svakodnevnom kontaktu s „orlićima“, a u intervjuu za Kurir novi trener Čikago fajersa otkriva kako je s ovim mladim momcima rešavao i ljubavne probleme.
Kad već niste prihvatili da ostanete u FSS, očekivalo se da odete u neki jak evropski klub - kako i zašto ste odabrali Čikago? - Ništa nije bilo iznenada. Razgovarao sam s ljudima iz Čikaga neko vreme, vagao sve aspekte i onda na kraju odlučio da prihvatim ponudu. Za mene je vrlo važno što sam došao u klub gde sam nastupao i kao igrač, gde osećam pripadnost i gde imam mnogo prijatelja. Takođe, veoma je bitno što smo postavili takve temelje da idemo sve polako i iz početka - kaže Paunović.
Biti igrač ili trener u Čikagu verovatno znači biti u stalnoj senci košarkaškog kluba Čikago Buls. - Čikago je najsportskiji grad u Americi, a klubovi u ovom gradu imaju sjajnu saradnju. Dobio sam pozivnicu da, kad stignem u Ameriku, odem na jednu utakmicu Bulsa, gde bi me klub predstavio i košarkaškim navijačima. Sigurno ću prihvatiti taj poziv.
Koliko je zapravo američka liga različita od evropskih? - Sve je mnogo specifičnije. U SAD je fudbal u ekspanziji, svake godine u Ameriku dolazi ogroman broj velikih zvezda, što ovaj sport čini još atraktivnijim. Stadioni su puni i mečevi su kvalitetni.
Možda i vi dovedete nekog od zlatnih „orlića“? - Bilo je govora o tome da dođe neko s ovih prostora, da ne otkrivam ko, ali zasad su šanse male.
Svesni ste da ste uspehom na Novom Zelandu obezbedili mesto u istoriji? - Osećam se veoma srećno što sam bio deo toga. Radio sam s odličnom grupom momaka i trudio se da u najosetljivijem periodu tranzicije između omladinskog i seniorskog fudbala izvučem najbolje iz njih i stvorim ih kao igrače i ljude. Oni su pokazali koliki kvalitet poseduju i u kom god klubu da se pojave, prave razliku.
Imajući u vidu da su to sve mladi momci, da li vas pitaju i za neki savet van fudbala, recimo, o devojkama? - Dešava se, kako da ne. Za tri godine takvih situacija je bilo nekoliko, ali evo, daću najupečatljiviji primer. Tokom SP na Novom Zelandu, uoči utakmice protiv Mađarske, u holu hotela smo čuli kako se jedan reprezentativac preko telefona raspravlja s devojkom. To je, naravno, bilo nešto što je samo on mogao da reši, ali mi smo bili tu da mu pomognemo i verujem da mu je to mnogo značilo.
I kako se završila ta priča? - Nismo ulazili u detalje, ali on je najnormalnije nastavio da radi s ekipom i do kraja Svetskog prvenstva nije pokazivao nikakvo negativno ponašanje zbog toga.
Foto: Profimedia
Disali kao jedan... Mladi fudbaleri i Paunović ostvarili planetarni uspeh
Gledaće i basket ZVALI SU ME BULSI NA UTAKMICU
Da li volite da gledate košarku? - Toliko volim fudbal i toliko sam mu posvećen, pogotovo sad kad sam postao trener, da gotovo nemam vremena da pratim druge sportove, ali volim košarku. Te 2011. godine, kad sam igrao za Čikago, gledao sam nekoliko mečeva Bulsa, tako da mi košarka nije strana.