Zbog dubokih političkih i ekonomskih podela koje stvaraju napetu atmosferu, u EU je sve teže postići kompromise, ocenio je on.
Na pitanje da li je s obzirom na aktuelne krize, od sukoba u Ukrajini i pretnje Velike Britanije istupanjem iz EU do jačanja desnice i izbegličke situacije, raspad EU postao realan scenario, Ferhojgen je u intervjuu radiju Dojčlandfunk rekao da je to "blago rečeno" tako.
"Mislim da smo 2015. doživeli početak sunovrata koji će se dogoditi ukoliko ga energično ne sprečimo. Rastakanje Evrope ne treba zamišljati kao neku vrstu eksplozije, gde se sve odjednom raspada, nego kao dugotrajni mučan i bolan proces političkog i ekonomskog sunovrata koji će nas u sutrašnjici potisnuti na margine sveta i smanjiti naš životni standard," upozorio je on.
Ferhojgen smatra da su sve navedene krize zapravo simptomi i da je pravo pitanje šta je razlog za nesposobnost Evrope da se nosi sa krizama.
"Verujem da je razlog činjenica da se Evropa u poslednjih deset godina ne podrazumeva. Umesto toga porasla je sumnja u veliko obećanje evropske integracije - mir i blagostanje za sve. Danas u Evropi posmatramo duboke političke i ekonomske podele koje stvaraju napetu atmosferu u kojoj se kompromisi pronalaze sve teže," rekao je Ferhojgen.
On je ukazao da vlade reaguju na ono što doživljavaju kod kuće gde jačaju populističke struje - i to ne samo na desnoj strani već i na levici, uz rastuću skepsu u društvu. Vlade zato još više gube volju da slede princip prema kojem bi Evropa bila iznad nacionalnih interesa.
"To je odlučujuće. Izgubila se svest o tome da smo mi (EU) sudbonosna zajednica u kojoj mora važiti svi za jednog i jedan za sve. To podrazumeva i spremnost da se u nekim okolnostima podnesu žrtve," rekao je nekadašnji nemački liberal koji je u vreme Romana Prodija bio komesar za proširenje EU a u prvom sazivu komisije Žoze Manuela Baroza zamenik predsednika i komesar za industriju.