Januar je jedan od meseci kada pravoslavci proslavljaju i slave svetitelje. Posle jednog od velikog praznika Božića, kada se slavi rođenje sina Božjeg, Isusa Hrista, a već trećeg dana posle, 9. januara, Srpska pravoslavna crkva proslavlja Stevanjdan u čast Svetom Stevanu
Nadimak Prvomučenik dobio je zbog toga što je prvi hrišćanin koji je stradao za Isusa, iste godine kada se Isus vazneo na nebo. Sveti Stevan je ogromnom snagom svoje vere, pored toga što je pomagao sirotinji u Jerusalimu, svojim propovedanjima Jevrejima dokazivao da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova.
To se nije dopalo njegovim bližnjima, pa su narodne duhovne starešine pobunile narod i Stefana lažno optužile za bogohuljenje i klevetu, nakon čega je on kamenovan.
U trenutku stradanja Prvomučenik je imao nešto više od 30 godina, a poslednje reči su mu bile: "Gospode, ne uračunaj im greh ovaj". Njegove mošti pronađene su u blizini Jerusalima 415. godine.
Običaj je da se na proslavu Stevanjdana iznese božićna slama i ostavi ispred kuće, radi boljeg roda i napredovanja. U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, tiho, da se ne bi čulo kako odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već radi zdravlja čuvaju.