Rusku salatu i meso pojedite u najkraćem mogućem roku
OPREZNO: Za koliko dana hrana postaje opasna za jelo
Mikrobiolozi objašnjavaju kako najbolje sačuvati ostatke hrane i koliko dugo su oni bezbedni za upotrebu
Trovanje hranom veoma je česta pojava, a osim letnjeg toplog vremena, najopasnije je upravo ovo praznično - zbog neprikladnog čuvanja, kao i upotrebe namirnica koje su zbog dužeg stajanja promenile sastav.
Meso i riba
Među najopasnije namirnice svakako spada meso zbog mogućnosti razvoja bakterija. Ukoliko vam je ostalo ribe od ručka, najduže je možete čuvati dan i po, i to u frižideru. Meso možete čuvati nešto duže - do pet dana, ali isključivo ako ga držite prekrivenog folijom ili u zasebnim posudicama u frižideru. Do razvoja opasnih bakterija dolazi ako se nalazi na temperaturi većoj od 8 stepeni Celzijusa, pa nije dobra ideja držati ga na terasi ili u ostavi, gde tokom dana temperatura može varirati i rasti.
Među najopasnije namirnice svakako spada meso zbog mogućnosti razvoja bakterija. Ukoliko vam je ostalo ribe od ručka, najduže je možete čuvati dan i po, i to u frižideru. Meso možete čuvati nešto duže - do pet dana, ali isključivo ako ga držite prekrivenog folijom ili u zasebnim posudicama u frižideru. Do razvoja opasnih bakterija dolazi ako se nalazi na temperaturi većoj od 8 stepeni Celzijusa, pa nije dobra ideja držati ga na terasi ili u ostavi, gde tokom dana temperatura može varirati i rasti.
Foto: AP
Sosevi
Oni mogu biti izuzetno opasni, naročito zbog međusobne kontaminacije (npr. ako istom viljuškom ili kašikom dodirujete meso, pa je ponovo stavite u sos). Umake i prelive treba pojesti u roku od tri dana, a isto važi i za rusku salatu, koja može biti opasna zbog jaja, krompira i majoneza, ističu mikrobiolozi.
Oni mogu biti izuzetno opasni, naročito zbog međusobne kontaminacije (npr. ako istom viljuškom ili kašikom dodirujete meso, pa je ponovo stavite u sos). Umake i prelive treba pojesti u roku od tri dana, a isto važi i za rusku salatu, koja može biti opasna zbog jaja, krompira i majoneza, ističu mikrobiolozi.
Povrće
Jedenje povrća drugi ili treći dan nakon što je pripremljeno ne može da vam naškodi, a problem kod njega ne zadaju bakterije već gljivice. One se razmnožavaju na sobnoj temperaturi, a najviše vole slatko povrće, poput krompira, pa ga je najbolje pojesti u roku od dva dana. Ukoliko želite da ubijete moguće gljivice na povrću, uvek ga možete podgrejati - ali samo jednom, na temperaturi iznad 60 Celzijusa oko 10 minuta.
Jedenje povrća drugi ili treći dan nakon što je pripremljeno ne može da vam naškodi, a problem kod njega ne zadaju bakterije već gljivice. One se razmnožavaju na sobnoj temperaturi, a najviše vole slatko povrće, poput krompira, pa ga je najbolje pojesti u roku od dva dana. Ukoliko želite da ubijete moguće gljivice na povrću, uvek ga možete podgrejati - ali samo jednom, na temperaturi iznad 60 Celzijusa oko 10 minuta.
Kolači
Rok trajanja kremastih kolača je najviše četiri dana, čak i ako ih držite u frižideru, dok oni suvi mogu potrajati i do 15-20 dana. Ako ih držite na suvom i tamnom mestu u kutiji s poklopcem ili u posudi dobro pokrivenoj krpom, biće svežiji, dok će u frižideru na navući vlagu, izgubiti hrskavost i smanjiti rok trajanja.
Rok trajanja kremastih kolača je najviše četiri dana, čak i ako ih držite u frižideru, dok oni suvi mogu potrajati i do 15-20 dana. Ako ih držite na suvom i tamnom mestu u kutiji s poklopcem ili u posudi dobro pokrivenoj krpom, biće svežiji, dok će u frižideru na navući vlagu, izgubiti hrskavost i smanjiti rok trajanja.