Zato je na dočeku 2016. sebi poželeo samo jedno - zdravlje! .
Nećemo da se u razgovoru previše osvrćemo na prošlost. Zato pitamo za kratko sumiranje stare godine.
Tri godine operacija
- Posle tri godine operacija, injekcija, bolova, tableta, hoću samo da mogu normalno da igram tenis. Eto, ako može to, biću presrećan. (smeh)
Nezaobilazna tema bila je moguće proširenje porodice u 2016. godini. Onako, kad već ima slobodnog vremena...
- Ono što mogu da kažem na tu temu - ne planiramo da Emili ostane jedinica. Nismo jedinci ni Biljana ni ja, tako da znamo koliko znači imati uz sebe brata ili sestru.
Život profesionalnog sportiste iziskuje dosta putovanja, samim tim i udaljenost od porodice, od svojih najbližih. To je nešto što je najviše smetalo Janku dok je igrao:
- Ćerkica je isuviše mala da bi putovala sa mnom. Emili je srećna bilo da vidi tatu uživo, bilo putem Skajpa. Supruzi Biljani baš teško pada udaljenost od ćerke kad putuje sa mnom, tako da je i ona češće u Beogradu nego sa mnom na turnirima. Njihovo odsustvo mi definitivno najteže pada, ali to je život profesionalnog sportiste.
- Emili je dobila razne poklone, među brojnima i loptu. Pa šta drugo kad toliko obožava lopte. Stalno se igra s njima. Mala je još za barbike i ostale lutkice, ali zato loptu ne ispušta. E sad, ove godine nisam bio u kostimu Deda Mraza, ali biće prilike i za to. (smeh)
Dva imena izazivaju Janku osmeh na licu - Emili i Biljana.
Plakao sam kao dete
- U najtežim trenucima, kad nisam bio podnošljiv ni sam sebi, ona je bila uz mene. To su bili momenti kad sam sve video samo crno. Biljana je tada znala kako da mi priđe i šta da kaže. Trpela me je, a to je neverovatna količina razumevanja! Govorila je da se isplačem ako osećam da to treba da uradim - da tako postupim. Podrška i ljubav koje sam imao i imam od supruge neprocenjive su i nemerljive - završio je Janko Tipsarević.
Ima još šta da kaže
CILJ JE POVRATAK U TOP 10
Kao i uvek, Janko izuzetno ambiciozno gleda ka budućnosti.
- Prošao sam u ove tri decenije svašta u karijeri. Sada je vreme da se vratim na veliku scenu. Osećam da to mogu, Naravno da bih voleo da ponovo osvojimo Dejvis kup, da uradim nešto na Olimpijskim igrama u Riju... Nisam još rekao poslednju reč. Polako, polako... - uz osmeh najavljuje Janko.
Nije sve u novcu
TENIS JE MOJ ŽIVOT, NE UMEM BEZ NJEGA
Mnogi su skloni konstataciji „Ma zaradio je on dosta u životu, zašto još igra“. Međutim, to nikako ne može da se primeni u Jankovom slučaju:
- Tenis je moj način života, ne vezano za novac. Već 25 godina treniram tenis, ne umem bez njega. Kad ljudi sa strane čuju da me nešto boli, razmišljaju „neka sedne i odmori se“. Ne mogu, to nisam ja - kaže srpski teniser Janko Tipsarević.