Nedozvoljena obrada podataka ličnosti

POVERENIK UPOZORAVA: Zadržavanje ličnih karata posetiocima strogo zabranjeno

Foto: Fonet
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić i danas je upozorio pravna lica i preduzetnike koji se bave poslovima privatnog obezbeđenja da zadržavanjem ličnih karata onih koji ulaze u objekte koje obezbeđuju nedozvoljeno obrađuju podatake o ličnosti.

Oni, podvukao je Šabić, krše Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Šabić objašnjava da ovlašćenje i potreba za proverom nečijeg identiteta uvidom u identifikacioni dokument nikad, osim kada je to izričito predviđeno zakonom, ne podrazumevaju zadržavanje tog dokumenta.

Zakon o privatnom obezbeđenju ne daje osnov za zadržavanje ličnih dokumenata, pa njihovo zadržavanje predstavlja nesvrsishodnu, nedozvoljenu obradu podataka o ličnosti. Zadržavanje dokumenata, takođe, kao i eventualno fotokopiranje, izvesno povećava i rizike mogućih zloupotreba, ukazao je Šabić.

Poverenik podseća da je još pre nekoliko meseci nakon upozorenja koje je istim povodom uputio MUP, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović poslao svim policijskim upravama u Srbiji akt kojim je naloženo "da odmah prestanu sa zadržavanjem lične karte i druge javne isprave sa fotografijom lica kojima se izdaje dnevna propusnica za ulazak u objekte MUP i drugih objekata na teritoriji Republike Srbije gde su policijski službenici angažovani na poslovima obezbeđenja."

"Reakcija MUP na upozorenje Poverenika značila je prekid višegodišnje loše prakse, a trebalo je i da bude koristan primer za sve druge subjekte koji se bave sličnim poslovima. Nažalost, brojni subjekti koji se bave poslovima obezbeđenja i dalje nastavljaju sa pomenutom lošom praksom", kazao je Šabić.

Poverenik podseća da su za kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti predviđene prekršajne kazne od 50.000 do 1.000.000 za pravno lice i od 20.000 do 500.000 za preduzetnika. Najavljuje da će u skladu sa svojim obavezama postupati po prijavama građana i podnositi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, ali da smatra daleko celishodnijim i odgovornijim da subjekti koji vrše poslove obezbeđenja svoje postupanje sami dovedu u sklad sa zakonom.